Као део глобалног пројекта „Подршка Европске уније активном укључивању младих”, који са укупно 4,7 милиона евра финансира Европска унија и суфинансира Влада Републике Србије, организована је конференција под називом „Локална сарадња као одговор за бољу будућност младих који нису у образовном систему, запослени или на обуци”, на којој су разматрана решења за боље разумевање положаја младих у NEET ситуацији и идентификовање изазова са којима се они суочавају.
Конференција, коју је организовао Београдски центар за људска права у сарадњи са Националном асоцијацијом практичара и практичарки омладинског рада (НАПОР), Кровном организацијом младих Србије (КОМС) и организацијом „Емпирија“, одржана је у четвртак, 17. октобра 2019, у Новом Саду.
У Србији се, према подацима Републичког завода за статистику, у првом кварталу ове године 14,7% младих узраста од 15 до 24 године налази у NEET статусу (млади који нису у систему образовања, радном односу, ниту у систему обуке). Управо је ова забрињавајућа статистика била један од мотива да се окупи више од 100 учесника/ца из различитих сектора и разговара о овој теми.
Невена Николић, испред Београдског центра за људска права, навела је да је на конференцији разматрано то како може доћи до изједначавања услова за све и како млади из свог NEET статуса, у којем су просто невидљиви систему, могу да постану видљиви и како њихов положај генерално може да се унапреди.
Јелена Стојановић, извршна директора НАПОР-а, изјавила је након конференције да је главна сврха овог скупа била међусобна размена мишљења која је требало да пружи боље разумевање положаја младих у NEET ситуацији и идентификује изазове са којима се суочавају. Штавише, она верује да је конференција окупила више од стотину представника/ца различитих институција и организација које деле уверење да заједнички приступ и сарадња партнера различитих јурисдикција могу довести до дугорочног и одрживог решења.
„За почетак је потребно доћи до тих NEET младих. Оно што је наша најчешћа грешка јесте што очекујемо да ће NEET млади да дођу код нас, а заправо морамо да имамо обрнут приступ. Треба ми да дођемо до њих и да посетимо места на којима се они налазе: од кафића, преко паркова, школа итд, односно тамо где NEET млади заправо јесу”, појаснила је Стојановић и истакла је да је овој категорији младих потребна додатна подршка како би изашли из NEET статуса, а то се може постићи једино координисаним радом државног и цивилног сектора.
„NEET популација захтева посебне, одређене и циљане мере. Због тога су на овој конференцији учествовали и представници/е локалних самоуправа, центара за социјални рад и националних служби за запошљавање који једино заједничким радом могу да одговоре на потребе младих у NEET статусу”, закључила је Николић.
Извор: www.bgcentar.org.rs
Оставите коментар