Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Одржана конференција „Родно одговорно управљање – прерасподела неплаћеног рада“

Објављено 03.03.2021.

Konferencija "Rodno odgovorno upravljanje - preraspodela neplaćenog rada”„Србија је друга земља у свету која је спровела економску анализу неплаћених послова старања о породици и у домаћинству, а све с циљем да побољшамо квалитет живота жена и учинимо више у равноправној расподели неплаћеног рада. Ово је само почетак, наставићемо да радимо, сигурно нећемо одустати. Да кроз заједничку борбу освестимо друштво, јер то је питање људских права”, изјавила је 24. фебруара потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност проф. др Зорана Михајловић.

Она је на завршној конференцији „Родно одговорно управљање – прерасподела неплаћеног рада” истакла да не прође дан, а да се не разговара о родној равноправности и стварању једнаких услова за жене и мушкарце, захваљујући родно одговорној Влади и заједничком раду са међународним партнерима.

„Када смо кренули са овим пројектом посматрали су нас необично, јер неплаћени рад се сматра нормалним, да су само жене те које треба да кувају, чисте, брину о деци и старима. Као разлог за скраћено радно време 95% жена наводи управо бригу о деци и породици, а само 4% мушкараца. Овакви пројекти начин су и да се боримо против стереотипа, да анимирамо очеве да се више укључе у родитељство, да направимо баланс у обављању неплаћеног рада, јер жене 20% свог времена проводе у неплаћеним пословима. Очекујем да из овога произађу одређене одлуке, да буду део закона и да наставимо даље заједно да радимо на стварању родно равноправног друштва”, рекла је она.

Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, рекла је да се вековима сматрало да жена немају никаква права – на новац, на глас, на избор и да вековима жене раде бесплатно и доприносе БДП-у, а да их нико не пита кад смо се договорили да је неплаћени рад жена нешто што се подразумева.

„Стижу векови када се поставља питање колико та брига кошта. Радујемо се томе јер је доказ историје да је више правде боље за све”, рекла је она.

Ребека Фабрици, заменица амбасадорке Велике Британије у Србији, изјавила је да је пројекат финансиран кроз Фонд за добру управу и да су резултати потврдили да неплаћени рад има своју вредност и да изности 21,9% БДП-а.

„Равноправна расподела и подршка кроз институције довешће до оснаживања жена. Драго ми је да је Влада Србије препознала ову шансу и да ће активно да ради на промени правних аката који ће довести до даљих промена у друштву. Без родне равноправности не можемо говорити о просперитетном друштву”, рекла је она.

Милана Рикановић, директорка агенције UN Women у Србији, истакла је да смо данас ту да причамо о томе шта је неплаћени рад и како да га вреднујемо.

„Да разумемо шта су родни стереотипи, да се више ангажујемо у укључивању мушкараца у родитељство и да покажемо да су решења ту, надохват руке. Желимо да пружимо системе подршке доносиоцима одлука”, рекла је Рикановићева.

Пројекат „Родно одговорно управљање – прерасподела неплаћеног рада” реализовали су Координационо тело за родну равноправност и UN Women, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства и британске амбасаде у Србији.

Извор: www.rodnaravnopravnost.gov.rs

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]