Влада Републике Србије
А11 – Иницијатива за економска и социјална права одржала је панел дискусију „Положај жена тржишту рада – од бројева до стварног стања“. Панел дискусија је организована у оквиру пројекта „Операционализација људских права – Од практичних политика до локалног нивоа“ који се спроводи уз подршку Британске амбасаде у Београду.
Експерткиње из организација цивилног друштва и независних институција за заштиту људских права дискутовале су о положају жена на тржишту рада, узроцима платног јаза у Србији, ефектима нових законских решења на положај жена и заступљеношћу жена на местима одлучивања.
Учесници/е су били заинтересовани и за податаке који говоре о ефектима мере штедње на положај жена и обим подршке у оквиру услуга социјалне заштите. У вези са тим, Борјана Перуничић из стручне службе Заштитника грађана је навела да су мере штедње највише погодиле жене запослене у јавном сектору, као и да запослених у центрима за социјални рад има премало, што утиче на то да жене из угрожених група остају ускраћене за услуге социјалне заштите. Осврнула се и на родну структуру руководећих позиција у локалним самоуправама, те је према истраживању које је спровео Заштиник грађана у Србији само 12 жена председница општина и градоначелница, жене у локалним самоуправама су углавном запослене на извршилачким позицијама.
Сарита Брадаш из Фондације Центар за демократију је истакла да многи закони, не само они који уређују област рада, садрже дискриминаторне одредбе које у највећем броју случајева погађају жене. Навела је као пример Закон о пензијском и инвалидском осигурању, који не узима у обзир податке о просечној старости према којима пензионерке умиру млађе. Мушкарци и жене у истом добу остварују право на пензију, али када се мери период од момента остварења права на пензију жене живе краће од мушкараца, те сматра да држава тако штеди на женама. Посебно је истакла да је највећа разлика код предузетника где мушкарци умиру у просеку са 75 година, а жене са 68 година. Сматра да је заједничка карактеристика свим нашим документима да нема родне перспективе, политике запошљавања се не баве односом пословног и породичног живота, док жене са тржишта рада не прелазе у незапосленост већ у неактивност.
Биљана Јањић из удружења грађанки FemPlatz је навела да је образовна структура у Србији таква да постоји више високо образованих жена него мушкараца. Међутим, Европски институт за родну равноправност је објавио податке да су данас информационе технологије најконкурентније тржиште, али да само 20% жена дипломира са таквих факултета. Истакла је да је разлог овоме родна стереотипизација у најранијем добу. Поред тога, говорила је о позицији вишеструко угрожених жена на тржишту рада, као што су жене са инвалидитетом и жене са села.
Учесници/е панел дискусије су били преставници и представнице организација цивилног друштва, независни активисти и активисткиње, представници/е стручне службе Повереника за заштиту равноправности и Канцеларије за људска и мањинска права.
Више информација на www.a11initiative.org
pdf [3 MB]
Оставите коментар