Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Online конференција „Дигитално образовање 2020“ коју је организовао Центар за образовне технологије на Западном Балкану „Edtech Center Western Balkans“, у сарадњи са Заводом за унапређивање образовања и васпитања, Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва, Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања, Привредном комором Србије и Фондацијом Петља, одржана је 10. и 11. априла 2020. године. На конференцији су учествовали запослени у предшколским установама, школама, универзитетима и другим организацијама који се баве образовањем. Циљ конференције био је да обезбеди платформу за размену знања запослених у образовању, као и да омогући запосленима да представе примере добре праксе у употреби информационо-комуникационих технологија (ИКТ) у настави, иновативну праксу и наставне методе.

Први дан конференције посвећен је заједничким хоризонталним темама у сектору образовања. Конференцију је отворио Саша Стојановић, помоћник министра за дигитализацију у просвети и науци, који је говорио о новинама у вези са дигитализацијом у образовању, пре свега на успостављању инфраструктуре (увођење интернета, опремање дигиталних учионица, обуке за коришћење, израда дигиталних наставних материјала…) неопходне за дигитализацију основне и средње школе. Стојановић је истакао важност унапређења људских ресурса и увођења различитих бесплатних дигиталних услуга и сервиса као што је електронски дневник и Јединствени информациони систем просвете. „У претходном периоду се интензивно радило на успостављању ресурса Моја школа и сервис Еду, који представља подршка колегама/иницама у извођењу наставе“, казао је Стојановић.

Бранислав Ранђеловић, директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, истакао је  да ову конференцију види као историјски тренутак у образовању, јер је у питању прва online конференција посвећена образовању за наставнике/це. „Међутим, историјски је тренутак и за цео образовни систем који је ушао у другу фазу направивши корак од седам миља и за врло кратко време се организовао и пребацио у дигитално окружење“, казао је Ранђеловић и објаснио да су у плану даље активности везане за пробни завршни испит на дигиталној платформи са анализама и даљим импликацијама на политике. „Завод сада има нови фокус, а то је квалитет дигиталног образовања са свим изазовима које са собом носи“, указао је Ранђеловић и закључио да је пандемија као неприлика донела прилику за унапређење образовања.

Небојша Васиљевић, директор Фондације Петља, казао је да је конференција имала незгоду да се реализује у ово време, али са друге стране и привилегију да буде организована у тренутку када је дигитализација образовања и дигитална технологија најактуелније питање у образовању од када образовање постоји. Он је изразио наду да ћемо на овом примеру научити лекције и научено уградити у политике. „Фондација у свом делокругу пружа подршку у обезбеђивању бројних ресурса за наставнике/це, а од сада и на РТС-у. Поред тога у плану је и пројекат Нет кабинет за наставу на даљину“, објаснио је Васиљевић.

Александар Борисављевић, директор Центра за образовне технологије за Западни Балкан и организатор конференције, у свом обраћању посебно је захвалио учесницима/цама и предавачима/цама без којих ова конференција не би постојала.

Главно предавање на тему Дигитално образовање, образовање на даљину и коронобразовање на даљину одржале су Данијела Шћепановић, аналитичарка образовне политике и образовна политиколошкиња из Министарства просвете, науке и технолошког развоја, и Катарина Алексић, руководитељка Центра за образовну технологију при Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања. У оквиру предавања направљена је дистинкција у значењу три врсте образовања, али је истакнута и њихова међуповезаност. Такође, објашњен је концепт познат као образовање код куће (енг. home schooling) у оквиру којег велику одговорност за образовање имају родитељи и ученик/ца. Важан ослонац у овом тренутку, како за наставнике/це тако и за школе, могу бити системски инструменти, као што су Оквир дигиталних компетенција наставника – Наставник за дигитално доба 2019 (6 области, 24 компетенције, 3 нивоа савладаности), затим Европски оквир дигитално компетентне установе (7 области, 15 подобласти и 74 дескриптора) и SELFI инструмент који из њега произилази за самовредновање и процену дигиталних капацитета установе. Оно што нас чека у будућности је и пилотирање програма Дигитална школа.

У оквиру панел дискусије отворена су питања која се односе на електронској зрелости институција и концепту учења од куће током пандемије. Панел је модерирала Катарина Анђелковић, координаторка програмских активности у Фондацији Петља, а панелисти су били Јасна Марковић, директорка Гимназије из Лазаревца, Драгана Малиџан Винкић, координаторка за образовање у Тиму за социјално укључивање и смањење сиромаштва, затим Угљеша Марјановић, доцент на факултету Техничких наука Универзитета у Новом Саду, и Наташа Врапчевић из Предшколске установе „Наша радост“. Панелисти/киње су разговарали о питањима која се односе на спремност институција да одговоре на садашње потребе образовног система. Закључено је да је претходним стручним усавршавањем наставника/ца и опремањем школа створен предуслов за прелазак на дигиталну наставу и учење на даљину. Наставници/е и васпитачи/це су искористили канале комуникације који су и раније користили са ученицима/цама и родитељима како би одржали контакт и убрзо наставили рад с ученицима/цама. Такође, веома велики број наставника/ица и васпитача/ица већ користи нове дигиталне алате и посвећени су даљем унапређењу компетенција за њихово коришћење.

Када су факултети у питању, поједини су већ имали формиране различите образовне платформе, које су им у овом тренутку омогућиле наставак рада, док су остали у кратком периоду успели да се прилагоде систему online предавања. У области инклузивног образовања истакнуто је да су напори уложени у осмишљавању мера и препорука за рад са ученицима/цама са сметњама у развоју и инвалидитетом и набавку опреме за ученике/це који немају приступ интернету или телевизији.

ИКТ у инклузивном образовању

Други дан конференције био је подељен по нивоима образовања, али са посебном сесијом о информационо-комуникационим технологијама у инклузивном образовању, коју је водио Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва у оквиру којег је одржано 7 предавања.

Сесија је почела предавањем на тему употребе образовних платформи које су представили Мирослав Марић, ванредни професор на Катедри за рачунарство и информатику Математичког факултета Универзитета у Београду, и Ивана Ковачевић, наставница српског језика и књижевности у ОШ „Др Драган Херцог“ у Београду. Они су представили Образовни софтвер за учење на даљину, који представља базу креираних наставних материјала, електронских курсева и софтверских пакета који су јавно доступни и могу бити корисни како наставницима/цама, тако и студентима/кињама, ученицима/цама и свим осталим заинтересованим корисницима. Ови материјали служе као помоћно средство за извођење наставе у дигиталним кабинетима, организовање тестова, припрему домаћих задатака, за увежбавање градива и прилагођене су ученицима/цама са сметњама у развоју и инвалидитетом.

Образовну платформу – портал „Миланче“ представио је Мартин Каламковић, медијатекар из ШОСО „Милан Петровић“ из Новог Сада. На платформи се налази више од 100 лекција намењених популацији деце са сметњама у развоју и инвалидитетом, које су креиране у складу са принципима универзалног дизајна. Из исте школе наставник графичарства Петер Тот одржао је предавање на тему Персонализована настава, о томе како нам ИКТ могу помоћи у креирању наставних материјала за ученике/це са различитим могућностима, како се комбинују једноставни асистивни алати и асистивна технологија, као и зашто су важни репозиторијуми наставних материјала.

Када је реч о наставним материјалима и споју различитих технологија, Александра Филиповић, учитељица из ОШ „Црњански“ из Јагодине, представила је свој рад „Дигитална учионица – Језичка детективаоница“, као пример употребе Wix сајта у настави почетног читања и писања, који је усклађен и прилагођен предзнањима и интелектуалним способностима ученика/ца. Комбинацијом различитих е-алата и применом BlueBot робота ученици/це кроз едукативне игре и практичне активности раде самостално на припремљеном материјалу.

Бојана Анђелковић Митрически, наставница географије из ОШ „Бранислав Нушић” из Ниша, говорила је о 3D Астро клубу односно посебно креираним дигиталним едукативним средствима која помажу ученицима/цама који раде по индивидуалном плану и програму, али и слабовидим ученицима/цама како би могли да виде и разумеју појмове небеских тела, комета, структуру од које су направљене, као и агрегатна стања која могу да прате небеска тела. Ова иновативна средства за наставку креирани су у сарадњи са колегиницом Слађаном Јовић, наставницом хемије из ОШ „Краљ Петар I”.

У оквиру сесије представљени су и примери интердисциплинарних часова у виртуалном свету у сарадњи са стручњацима/кињама за ученике/це са сметњама у развоју и инвалидитетом. Маријана Бугарски представила је како часови могу бити организовани уз помоћ видео-конференције (часови путем Скајпа или Зума). Часови под називом „Приближи културно и историјско наслеђе ученицима” реализовани су у сарадњи са кустосима из музеја и галерија широм Србије, као и предавачима из различитих области грађевинарства и екологије. Фросина Пантош, наставница-дефектолошкиња у ОШ „9. мај“ у Зрењанину, приказала је реализацију виртуелне посете Народном музеју у Нишу, поставка „Средњовековно оружје у Србији”.

Како би се превазишао дигитални јаз међу запосленима и ученицима/цама, сви учесници/це конференције позвани су на сарадњу и међусобну размену знања и искуства. Истакнуто је да је највећи изазов у спровођењу наставе на даљину неједнака опремљеност ученика, али да су они свакако врло брзо савладали технологије и да им је интересантно online окружење. Такође, наглашено је да је у овом тренутку изузетно важна и вршњачка подршка. У ситуацијама када ученици/це немају доступне рачунаре или интернет, њима се штампа материјал. Такође, на конференцији је указано да су се образовне платформе у пракси показале као одличан ресурс, како за наставнике/це тако и за ученике/це.

Снимак целе конференције доступан је на сајту Центра за образовне технологије на Западном Балкану  „Edtech Center“ за први дан конференције на овом линку, а за други дан конференције на овом линку.