Влада Републике Србије
Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, у сарадњи са Филозофским факултетом у Новом Саду и Канцеларијом за инклузију Рома АП Војводина, одржао је 3. децембра 2021. године промоцију књиге Ромологија на Филозофском факултету у Новом Саду. Реч је о књизи аутора Рајка Ђурића, истакнутог борца за права Рома и Ромкиња, књижевника, публицисте и једног од највећих познавалаца историје ромског народа, културе и језика.
Продекан Филозофског факултета проф. др Миливоје Алановић казао је да пројекти ове врсте заслужују не само институционалну подршку, већ и пуну академску пажњу, при чему крајњи циљ треба да буде праведније, уравнотеженије и срећније друштво. „Ромологија овом књигом добија потребне теоријске и научне оквире. Књига даје прегршт података типолошке природе, а посебно су важни ону делови који су посвећени култури, идентитету, историји, принципима стандардизације ромског језика и стереотипним представама о Ромима“, казао је Алановић и истакао да је књига једно драгоцено подсећање на неопходност истраживања свих облика у којима се испољава ромска култура.
„Рајко Ђурић је био велики борац за људска права и један од зачетника ромског покрета, који и данас постоји у свету“, казала је Љиљана Михајловић, директорка Канцеларије за инклузију Рома АП Војводина.
Према речима Драгане Јовановић Аријас, менаџерке Тима за социјално укључивање и смањење сиромашва Владе Републике Србије, ова књига је осмишљена са циљем да послужи као уџбеник који ће се изучавати у високом образовању. „Поред научних елемената, књига даје увид у историју, културу и идентитет Рома, који пре свега треба да буде познат младима из ромске заједнице, али и свим заинтересованим грађанима и грађанкама који желе да се боље познајемо и заиста живимо заједно“, казала је Јовановић Аријас.
Како је објаснила Марија Александровић са Високе школа струковних студија за васпитаче „Михаило Палов“ из Вршца, стандардизација ромског језика предвиђа 39 слова, осам падежа, ромски језик нема средњи род и има чланове који стоје уз именицу. „Ромски језик је у Србији стандардизован 2013. године, а предлог професора Ђурића био је да се оснују установе ради неговања и развоја ромског језика, научни и стручни часописи, као и речник ромског језика“, казала је Александровић.
Мирјана Сулејмановић, студенткиња Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду казала је да књига Ромологија пружа свеобухватан увид у изазове са којима се Роми суочавају, али и да је подстицајна за нова истраживања свих култура у којима живимо. „Поносна сам што припадам народу који се вековима борио за једнакост, мотивисана сам нашом историјом и подстакнута да се борим да и ми једног дана нађемо место под небом које је и наше“, казала је Мирјана.
„Мени је била изузетна част и задовољство да сарађујем са професором Ђурићем“, казала је Славица Денић, координаторка за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Тиму за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије. Према њеним речима, изучавање ромологије као интердисциплинарне науке на факултетима и високим школама је од изузетне важности, јер само знањем доприносимо смањењу стереотипа и дискриминације. „Последњи део ове књиге чини мали ромолошки речник, који садржи имена Рома и Ромкиња који су на свој начин и у различити сегментима живота оставили траг у историји човечанства“, закључила је Денић.
pdf [3 MB]
Оставите коментар