Влада Републике Србије
На који начин се носити са последицама кризе проузроковане пандемијом вируса COVID-19 и да ли су регионално партнерство и солидарност адекватни одговори – промишљања су на којима се темељила шеста регионална Move.Link.Engage конференција „Развој у контексту партнерства, солидарности и одговорности у пост-COVID19 ери“ коју је организовала Београдска отворена школа уз подршку Краљевине Шведске и Европске комисије. Од 21. до 23. септембра путем ZOOM платформе више од 200 учесника и учесница из региона Западног Балкана разговарало је о партнерству, солидарности и одговорности, о томе чије су реакције на пандемију биле адекватне и да ли ће јавни, пословни и цивилни сектор изаћи из кризе без већих последица.
На конференцији је било речи и о одговору Европске уније на пандемију, о утицају кризе на велика, мала и средња предузећа, али и на светску економију, о улози организација цивилног друштва, о томе да ли је могуће унапредити запошљивост у кризним временима, као и о праведној енергетској транзицији са одабраним експертима и експерткињама из читаве Европе. Као и претходних година, конференција је окупила еминентне говорнике, као и велики број учесника/ца из региона и Европе, представнике институција, организација цивилног друштва, међународних организација, медија и многе друге.
Конференција је 21. септембра отворена панелом који је посвећен покретачима промена – организацијама цивилног друштва које се у својим локалним заједницама баве разним питањима и решавањима проблема на простору Западног Балкана. Представљени су изазови са којима се оне суочавају, али и њихови предлози решења проблема, као и примери добре праксе из земље и региона. Један од главних закључака је да је повезивање међу организацијама цивилног друштва, институцијама и привредом један од главних начина за одржавње стабилности и превазилажење криза. Истог дана, разговарало се и о утицају кризе и партнерству кроз призму европских интеграција. Шеф канцеларије Савета Европе Тобиас Флесенкемпер и посланик у Европском парламенту Андре де Мунтер дискутовали су о томе да ли су институције и организације цивилног друштва у демократијама ослонац једне другима. Па тако улогу цивилног друштва, у Србији као слабој демократији, виде у постављању оквира за сарадњу и партнерство као и континуирано упућивање захтева за сарадњу. Институције би требало да буду респонзивне, транспарентне и одговорне према својим грађанима, закључили су они.
Други дан конференције, 22. септембар, започет је дискусијом на тему одговор институција у време кризе. О овој теми говорили су шеф бриселске канцеларије Немачког института за међународне односе и безбедност у Берлину Душан Рељић и посланик Европског парламента Владимир Билчик. Један од закључака је то да је Западни Балкан након пандемије још удаљенији од Европске уније и да не постоји политичка воља на Западном Балкану да се посвети у потпуности европским интеграцијама. Говорници су се сложили да ЕУ мора јасније да комуницира поруке. Такође, потврдили су да је реакција ЕУ на пандемију и сарадња са Западним Балканом текла споро, али и да ће то ЕУ покушати да исправи када је у питању набавка и дистрибуција вакцине против коронавируса широм Европе. Током наредног панела, расправљало се о последицама вируса на велика, средња и мала предузећа, као и о предвиђањима за унапређење и покретање српске економије, која је у великој мери угрожена оваквим развојем догађаја и изложена великим губицима. Пословна заједница је морала да промени начине пословања, да нађе начине да унапреди одрживост и да амортизује огромне последице које ће се тек у наредном периоду видети.
Последњег дана конференције, 23. септембра, разговарало се о специфичнијим, али не мање важним темама. Како је до сада пандемија утицала на тржиште рада, а како ће тек утицати, била је тема панела који се односио на унапређење запошљивости, нарочито када је у питању једна од најрањивијих група као што су то млади. Било је речи о инструментима у оквиру ЕУ – Гаранцијама за младе и како се примери добре праксе из региона могу пресликати на Србију. Такође, један од начина за превазилажење тешкоћа говорници су видели у сарадњи и партнерству цивилног и пословног сектора, што би отворило нове шансе за запошљавање младих, покретање предузетничких иницијатива и развој социјалног предузетништва.
Move.Link.Engagе је завршена панелом о енергетској транзицији и питањима како она изгледа на нивоу ЕУ, како се овај процес може учинити праведним и која је улога невладиног сектора и локалних заједница у свему томе. Важно је укључити у ове процесе све заинтересоване стране и повезати локалне заједнице, као и пружити им подршку да се угледају на примере добре праксе. Неопходно је да цивилни сектор, нарочито у оним државама где процес енергетске транзиције није отпочео, врши утицај на институције и доносиоце одлука и да се заговара за смањење коришћења угља за производњу енергије. Говорници су се сложили да земље Западног Балкана нису направиле значајне помаке у процесу енергетске транзиције и чека их дуг пут до преласка на коришћење обновљивих извора енергије.
Више информација о конференцији и закљчцима појединачних панела потражите на www.bos.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар