Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Представници Европске комисије дискутовали су са високим званичницима/ама државних институција у Србији о свим могућностима приступа финансирања микро, малих и социјалних предузећа, али и о томе како би европска искуства могла да се прилагоде нашем тржишту. Установљено је да је неопходно донети Закон о микрофинансирању, у циљу даљег подстицања развоја предузетништва и лакшег добијања кредита за ММСП.

Према речима Михаила Весовића, директора Сектора за стратешке анализе, аналитике, услуге, сервисе и пакете производа Привредне коморе Србије, једна од приоритетних области у циљу унапређења амбијента за пословање сектора ММСПД је диверзификација понуде финансијских инструмената и извора финансирања. По тренутно важећим прописима, само банке могу давати кредите привреди и грађанима/кама, јер не постоји регулаторни оквир који би небанкарским институцијама омогућио неометан рад. За разлику од већине европских земаља, Србија се готово искључиво ослања на банке као извор финансирања привреде. У структури финансијског сектора, банке чине преко 92%, док је у Европи, према подацима добијеним од Европске комисије, учешће банака у финансијском сектору 70%.

На округлом столу на тему финансијских инструмената у функцији социјалног, економског и друштвеног развоја сектора ММСП, коју су организовали Привредна комора Србије и Европска комисија, у првој сесији фокус је био на Републици Србији, а дискутовало се о важности унапређења приступа финансирању сектора ММСП у Србији, док је у другој сесији фокус био на ЕУ, а представници/е микрофинансијских и небанкарских институција у ЕУ представили су своје моделе рада, као и на који начин је диверзификација извора финансирања допринела развоју сектора ММСПД, а посебно социјалних привредних субјеката.

Михаило Весовић саопштио је да истраживања указују да је постојећим финансијским инструментима покривено свега 7% тржишта, док извештај Светске банке указује да је само 13% микро компанија користило кредит. За микрофинансирањем највећу потребу имају почетници/е у пословању, социјална предузећа, микро и мали привредни субјекти, односно небанкабилни сегмент привреде. Сви они су практично невидљиви за банке јер из различитих разлога немају могућност да узму банкарски кредит. Због тога је неопходно омогућити функционисање небанкарских/микрофинасијских институција, јер оне циљају ризичније категорије клијената. Сумирајући приоритетне области на којима се радило у 2019. години, и на којима ће се радити и у 2020. години у оквиру Савета за ММСПД и Савета за омладинско предузетништво, утврђена је реална потреба за даљим унапређењем оквира за приступ финансирању. ПКС је средином 2019. године покренула Иницијативу да се формира радна група за израду Закона о небанкарским недепозитним институцијама.

Ненад Шановић, помоћник министра финансија, истакао је да је у оквиру Министарства финансија формирана Радна група за развојно финансирање, а отпочела је са радом и Радна група за тржиште капитала. Због потребе да се ММСПД пруже додатни извори финансирања за даљи развој њиховог пословања, подсетио је да је Скупштина усвојила 10. октобра 2019 два нова закона – о алтернативним инвестиционим фондовима и о инвестиционим фондовима са јавном понудом, усаглашених са прописима ЕУ. Катарина Обрадовић Јовановић, помоћница министра привреде, истакла је да је у циљу лакшег приступа финансирању ММСП, Министарство припремило неколико програма подршке из буџета, који комбинују бесповратна средства и кредите, док је портфолио од преко милијарду кредита у еврима расположиво за ММСП. За предузећа која су у почетној фази развоја, Министарство од 2016. године са Фондом за развој реализује кредитну линију за почетнике у пословању са укључених 30% бесповратних средстава. Ненад Ердоглија, заменик генералног директора Сектора за контролу пословања банака Народне банке Србије, истакао је да је преко 60% одобрених кредита у 2019. години за микро, мала и средња предузећа. Димитриос Ниафас, директор за ЕУ политике, Европска Комисија, истакао је да је подршка микрофинансирању приоритетно у ЕК и да је добро што ћемо се информисати о различитим искуствима из ЕУ земаља, истакавши чињеницу да су микрокредитни зајмови почели од 2010. године са буџетом од 200 милиона евра, а до сада су инвестирали око 800 милиона евра из ЕУ буџета у микрофинансирање, а у наредном периоду намеравају да пружају подршку ММСП.

Своје примере из праксе изнели су Оскар Верлингден (EMN), уз кратак осврт на ситуацију у ЕУ, Адриен Гизон (ADIE) из Француске, Мариа Доициу представила је пример Румуније, односно утицај на економију и најновије трендове, док је Елма Зукић (Удружење микрофинансијских институција Босне и Херцеговине) говорила о наученој лекцији. Учесницима округлог стола обратила се и Перин Пуже, директорка за инвестиције и друштвени утицај из Европског инвестиционог фонда, Валентина Патета (Банка Етика, Италија) је говорила о међународним и институционалним односима, након чега су пример из Белгије презентовали Ленс Лапу и Роксен Лемерсје из Микростарта.

Модератори/ке на округлом столу били су познати стручњаци и стручњакиње из сфере економије и финансија, госпођа Радојка Николић, главна уредница магазина Бизнис и финансије и Економетар, и Гжегож Галушек, извршни директор Микрофинансијског Центра (МФЦ).

Извор: pks.rs