У склопу обележавања Недеље глобалног образовања (12-20. новембар 2016.) у петак, 18. новембра, у ЕУ инфо центру одржан је округли сто „Важност промоције глобалног образовања међу младима”.
Колико су данас млади у Србији упознати са принципима глобалног образовања и колико је оно важно како би по својим знањима, способностима и ставовима млади постали грађани света, била је тема овог скупа. Са становишта неформалног образовања, на ову тему говорила је Снежана Клашња, помоћница министра за омладину, посебно истичићи улогу и значај програма Млади су закон јер подстиче младе на удруживање и друштвени активизам како би реализовали мале иницијативе мењајући на боље квалитет живота младих у локалним заједницама. Снежана Марковић, помоћница министра за средње образовање говорила је о начинима на који се у школама усвајању знања, ставови и вештине за глобално грађанство, пре свега кроз међупредметни приступ и развој међупредметних компетенција. На округлом столу су учествовали и Миомир Рајчевић из Медијског едукативног центра, Маријана Родић из Центра за омладински рад, Милена Стошић, специјална представница председавајућег ОЕБС-а за младе и безбедност, и Татјана Николић, чланица Управног одбора Кровне организације младих Србије. У дискусији која је уследила, учествовали су млади из средње школе Артимедиа и Уније средњошколаца Србије.
Недеља глобалног образовања представља европски догађај посвећен унапређењу свести о важности глобалног образовања. У току ове недеље млади и њихови наставници се охрабрују да спроводе пројекте на тему глобалног образовања у својим школама и омладинским организацијама, подстичу на размишљање о питањима глобализације и превазилажења неједнакости у својим срединама. Сваке године Недеља се обележава под заједничким слоганом, а слоган за 2016. годину је „Заједничким снагама ка изградњи мира” (Acting together for a World of Peace). Глобално образовање је оно које људима отвара видике за реалности глобализованог света и подстиче их да учине колико могу да свет буде место веће правде, једнакости и људских права за све.
Округли сто организовали су Министарство омладине и спорта, Медијски едукативни центар и Кровна организација младих Србије, а уз подршку ЕУ инфо центра.
Извор: www.mos.gov.rs
***
Глобално образовање
Глобално образовање је перспектива која настаје из чињенице да савремени људи живе и међусобно делују у све више глобализованом свету. За образовање је кључно да пружа учесницима могућност и способност да разматрају и деле сопствене видике и улоге у оквиру глобалног, међуповезаног друштва друштва, као и да разумеју и дискутују о комплексним односима између заједничких друштвених, еколошких, политичких и економских питања, како би из тог извели нове начине размишљања и деловања. Међутим, глобално образовање не треба представљати као приступ који ћемо сви прихватити некритички, с обзиром да већ знамо да постоје дилеме, тензије, сумње и различите пецепције у процесу образовања када се бавимо глобалним питањима.
Глобално образовање састоји се из три главне фазе трансформативног учења:
- анализа тренутне ситуације у свету
- визија тога како би могла да изгледа алтернатива доминантном моделу
- процес промене одговорног светског грађанина.
Глобално образовање као трансформативно учење нуди начин да се направе промене на локалним нивоима како би се утицало на глобалне, у смислу развоја грађанства кроз партиципативне стратегије и методе, како би људи научили кроз преузимање одговорности које не могу бити остављене само властима и другим доносиоцима одлука.
Циљ глобалног образовања је да омогући ученицима да разумеју светска питања, док их истовремено обогаћује знањем, вештинама, вредностима и ставовима пожељним за сваког грађанина како би се суочио за светским проблемима. Глобално образовање одговара савременим покретима за иновацију наставних програма у различитим земљама које охрабрују флексибилнију и отворенију перспективу примењујући нов садржај и користећи активне методе и нове ресурсе. Глобално образовање обједињује све педагошке концепте у вези са стварностима данашњег света и омогућава људима да развију знање, вештине, вредности и ставове неопходне за обезбеђивање праведног, одрживог света у коме свако има право да испуни свој потенцијал.
Методологија глобалног образовања мора бити у вези са реалностима света. То значи да се она пре свега заснива на реалности, контекстима и потребама групе за учење, затим на реалности локалног друштва које окружује ту групу, те на реалности глобалног друштва које утиче на локалне реалности и на њихове узајамне односе. То захтева прво појашњавање свих концепта, а затим коришћење широког спектра ресурса, прилагођених различитим капацитетима и карактеристикама група (тј. године, знање језика, културна позадина и физичке способности) и повезаних са стиловима учења.
За успешно спровођење глобалног образовања неохподно је постојање едукатора који сходно својим знањима, вештинама и идејама развијају нове методе учења које одоварају изазовима данашњег времена.
Извор : Смернице за глобално образовање, Центар Север-Југ Савета Европе
Оставите коментар