Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У организацији Креативно едукативног центара – КЕЦ и Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ 24. новембра 2014. године одржан је, у сали дневне болнице Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, округли сто на тему „Социјалне услуге у заједници у функцији превенције институционализације“. Округлом столу поред представника јавног и цивилног сектораприсуствовали су и корисници, особе са интелектуалним и менталним тешкоћама.

Округли сто део је пројекта “Социјалне услуге у заједници и запошљавање за особе са интелектуалним и менталним тешкоћама” који је подржан од стране Делегације Европске уније у Републици Србији. Циљ округлог стола био је успоставити широк и отворен дијалог на локалном нивоу како би се промовисао значај социјалних услуга у заједници у процесу деинституционализације и како би се допринело позитивним променама на нивоу политике и праксе у остваривању права на социјалну инклузију особа са интелектуалним и менталним тешкоћама.

Маргарета Кецман, председник УО КЕЦ-а, у улози фацилитатора округлог стола на самом почетку упознала је окупљене са пројектом “Социјалне услуге у заједници и запошљавање за особа са интелектуалним и менталним тешкоћама”. Пројектна интервенција треба да омогући да 30особа са интелектуалним и 30 особа са менталним тешкоћама у просторијама КЕЦ-а користе услуге: Дневног центра, услугу предаха и програм радног ангажовања и запошљавања.

Значај развоја социјалних услуга у заједници додатно је сагледан кроз уводна излагања: директорке Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ проф. др Славице Ђукић Дејановић, која је говорила о значају сарадње институција и организација цивилног друштва у процесу деинституционализације и превенције институционализације; руководиоца одељења за информисање, промоцију и подршку у Републичком заводу за социјалну заштиту госпође Славице Милојевић, која је говорила о реформским процесима којим су дефинисане локалне услуге у ингеренцији локалних самоуправа; и инспекторке социјалне заштите у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања госпође Нене Дармановић, која је говорила о значају и обавези лиценцирања локалних пржулаца социјалних услуга. Посебно зачајан допринос дали су корисници удружења „Душа“ и „Креативно едукативног центара – КЕЦ“ који су кроз аутентичне приче истакли значај овакве подршке у заједници.

Закључци:

Великом броју особа са менталним тешкоћама, с обзиром да су на лечењу принудно, ускраћују се елементарна права, право на слободу и право на избор лечења.

Ризици за деинституционализацију су: а) поновно враћање корисникау институцију и б) што код дела особа са интелектуалним тешкоћама који су одрасли у институцијамаона представља део идентитета.

Неадекватан однос државе према лечењу особа са менталним тешкоћама везан је за издвајање малих средстава за набавку медикамената. Последица неадекватне, јефтиније терапије су нежељени ефекати који доводе до стигматизације особа са менталним тешкоћама, чиме држава доприноси њиховој стигматизацији.

Деинституционализација и дестигматизација представљају кључне изазове социјалне интеграције особа са менталним тешкоћама. Суштинску деинституционализацију могуће је остварити кроз породицу која прихвата и пружа подршку својим члановима који имају менталне тешкоће, што нажалост у већини случајева није део реалитета. Већина породица, због непостојања друштвене подршке, трпи синдром сагоревања.

Удружења са својим програмима и услугама доживљавају се као „проширена породица“. Програми и услуге удружења представљају прве кораке у интеграцији. Пример добре праксе представља програм радног ангажовања и запошљавања удружења „Креативно едукативног центара – КЕЦ“. Право на рад и да тај рад буде плаћен у функцији је реализације ових лица кроз друштвено вредноване улоге.

Добра пракса удружења „Душа“ поред широке лепезе разноврсних активности намењених особама са менталним тешкоћама односи се на презентације удружења корисницима у институцијама. Презентације су препознате као одличан механизам за информисање и укључивање особа са менталним тешкоћама у програме и услуге у заједници.

Као највулнарабилнија група препознате су особе које имају комбиноване, интелектуалне и менталне сметње које до сада, суштински, нису нигде припадале. За ове кориснике овакав пројекат има још већи значај.

Један од највећих изазова за спровођење процеса деинституционализације односи се на обезбеђивање континуитета програма и подршке у заједници. Од надлежних органа очекује се да омогуће одрживост истих.

Истакнут је значај овог округлог стола јер су се представници институција и удружења нашли на „истом колосеку“, на нивоу потреба.

Препоруке:

• Приступ проблемима особа са интелектуалним и менталним тешкоћама нужно је сагледавати са аспекта људских права и тиме се руководити при планирању подршке.

• Неопходно је увођење програма за јачање капацитета институција како би се подржао процес деинституционализације.

• Увести програме рада са породицама.

• Увести програме целоживотног образовања као инструмента за постизање веће друштвене једнакости и правде и одговора на изазове проузроковане испадањем из образовног система особа са интелектуалним и менталним тешкоћама.

• Промовисати програме радног ангажовања и запошљавања особа са интелектуалним и менталним тешкоћама као једног од најбитнијих критеријума персоналне компетенције и механизама за продуктивно укључивање ових особа у заједницу.

• Увести праксу презентације рада удружења за кориснике у институцијама.