Влада Републике Србије
Генерални секретар Европског покрета у Србији Маја Бобић је оценила 18. октобра да садашњи темпо отварања поглавља у преговорима о чланству у ЕУ није довољно динамичан. Она је на скупу о процесу преговора о чланству у ЕУ рекла да ће предстојећи извештај Европске комисије о напретку Србије на путу ка ЕУ пружити назнаке о томе да ли ће моћи да се отворе још три поглавља. На скупу је речено да Србија има обавезу да до чланства у ЕУ усклади своју спољну политику са европском, а да би то то питање могло да добије на значају са отварањем поглавља 31 о спољној и безбедносној политици или ако нека чланица процени да је то потребно.
Маја Бобић је рекла да темпо преговора са четири отворена поглавља за готово три године није онај који се очекивао и који би ишао у прилог плана Србије да се усклади са европским законодавством до краја 2018.
„Не можемо бити задовољни динамиком и темпом иако знамо да је процес интеграција сложен а ЕУ се суочава са својим проблемима“, рекла је она.
Оценила је да је у случају Црне Горе тај темпо „релаксиранији и бржи“, пошто је та земља отворила 24 поглавља током четири године.
Када је реч о три поглавља за чије отварање је Србија, према најавама српских званчника, спремна, Иван Вејвода из преговарачког тима Србије за преговоре о чланству рекао је да је за поглавље 5 о јавним набавкама преговарачка позиција послата у јуну у Брисел, а да преговарачке позиције за поглавља 25 наука и истраживање и 26 образовање, култура и млади, треба још да усвоји Влада Србије и да се онда пошаљу у Брисел.
Маја Бобић је рекла да ће предстојећи извештај Европске комисије о напретку Србије на путу ка ЕУ пружити назнака о томе да ли ће моћи да се отоворе још три поглавља, као и препоруке у вези са владавином права, слободом медија и другим питањима.
На питање да ли ће извештај садржати препоруке у вези са отварањем поглавља и да ли ће се у њему наћи формулација да се не могу отворити због недовољног напретка у дијалогу са Приштином, Иван Вејвода из је рекао да тај извештај ЕК и отварање поглавља нису уско повезани, односно да се такве препоруке не објављују прво у њему.
Маја Бобић је рекла да је, када је реч о дијалогу о нормализацији односа са Косовом, битан извештај Европске службе за спољне послове који би могао да се ускоро очекује.
Поводом тврдњи косовске министарке за дијалог Едите Тахири да је признавање независности Косова услов за чланство Србије у ЕУ, Маја Бобић је рекла да неће бити захтева за формалним признавнајем Косова, с обзиром да пет чланица ЕУ није признало Косово.
Обавеза Србије да са уласком у ЕУ има усклађену спољну политику
На скупу је речено да Србија има обавезу да до чланства у ЕУ усклади своју спољну политику са европском, а то питање би могло да добије на значају са остварањем поглавља 31 о спољној и безбедносној политици или ако нека чланица процени да је то потребно.
„Обавеза Србије у преговорима јесте да се постепено усклађује са ЕУ а да по ступању у чланство у ЕУ има потпуно усклађену политику“, рекао је Вејвода.
Вејвода је рекао да нема ближих одредница шта „постепено“ значи и да Србија до чланства у ЕУ може да води своју спољну политику.
Маја Бобић је рекла да у Уводној изјави Србије за преговоре представљеној на отварању преговора о чланству у јануару 2014, стоји да ће се Србија у области спољне политике „прогресивно“ усклађивати на том плану, а да њен просек на том квари политика односа са Русијом.
Она је оценила да би питање спољне политике могло да се пре ступања у чланство у ЕУ појави када се отвори поглавље 31 о спољној, безбедносној и одбрамбеној политици.
Бојан Елек из Београдског центра за безбедносну политику рекао да се од Србије очекује да, ако се већ не усклађује у спољној политици са ЕУ, бар не продубљује односе са Русијом, док недавна посета председника Србије Томислава Николића Русији говори о супротном.
Он је рекао да је, када је реч о спољној политици и односима са Русијом, реч о питању вредности и оценио је да Србија у неким стварима више личи на Турску или Русију.
Сена Марић из Центра за европске политике је оценила да се питање спољне политике може појавити било када у интеграцијама, пошто свака чланица може да га покрене, ако се процени да се Србија не усклађује прогресивно.
Како утицати на власти да спроведу обавезе
У расправи о томе да ли постоје механизми за притисак на владу како би спроводила реформе и преузете обавезе у преговорима о чланству, Елек и Сена Марић су истакли улогу медија.
Вејвода је да је рекао да ће главни притисак долазити од ЕУ која има систем извештавања о испуњености мерила.
Маја Бобић је оценила да, иако је притисак из ЕУ делотворнији, важнији „домаћи“ притисак за реформе.
Она је додала да се многе реформе у Србији изнова спроводе и оценила да нема довољно воље код политичке елите да се лиши позиција које има у Србији каква је сада.
Као кључни недостатак је издвојила то што у Србији недостаје консензус о чланству у ЕУ и поред подршке већине парламентарних странака том процесу.
Аутор: М.П., преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар