Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва у сарадњи са Европским институтом за родну равноправност и Републичким заводом за статитстику организовали су скуп 14. и 15. октобра 2014. године под називом “Промоција родне равноправности у процесу креирања јавних политика на основу података у Србији“. Циљ скупа била је промоција креирања политика на основу података у области родне равноправности као и размена искустава из Србије и ЕУ, а посебан циљ се односио на иницирање усвајања Индекса за родну равноправност у Србији. Специјални гости су били Потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, Њ.Е. Амбасадор Делегације Европске уније у Србији Мајкл Давенпорт и Шефица сектора за операције Териз Марфи и експерткиње из Европског института за родну равноправност.
Другог дана скупа 15. октобра одржана је стручна обука за статистичаре и статистичарке, као и експерте и екперткиње у области родне статистике и података за усвајање индекса за родну равноправност, коју су одржале експерткиње др Ана Манца и др Ирене Либоо из Европског института за родну равноправност.
Потпредседница Владе Републике Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић је, отворивши скуп, поручила да је родна равноправност важна не само због тога што је загарантована Уставом, већ је кључна за одрживи развој наше земље и да ће се Влада у наредном периоду посветити стварању амбијента у којем ће сви грађани имати једнаке услове запошљавања, као и да ће заједно са локалним самоуправама и цивилним сектором радити на изједначавању права жена са мушкарцима. Родна равноправност један је од приоритета Владе и у раду постизања родне равноправности биће ангажована сва министарства.
Индекс родне равноправности је нешто што нама треба и Влада ће заједно са надлежним органима у наредном периоду подржати његово мерење у Србији.
Пре нешто мање од деценије није било много жена у Скупштини Србије, а сада оне чине 30 одсто од укупног броја посланика, што је и даље недовољан број, а у Влади Србије имамо само 8 жена, али од 3 потпредседника 2 су жене, што нам указује да се ствари полако мењају на боље. Оно што ће бити још један приоритет Владе, јесте да стимулише веће учешће жена у управним одборима јавних предузећа.
Европска унија припрема акте који ће прописивати да 40 одсто жена мора да буде у управним одборима великих компанија, при чему би било пожељно да и Србија укључи више жена у рад ових одбора. Истовремено, Потпредседница Владе указала је на то да од 10 неписмених грађана старијих од 65 година, осам чине жене, док су у овој години 43 припаднице женског пола изгубиле живот у породичном насиљу.
Родна равноправност треба да се обезбеди не само због пута у ЕУ, већ због тога што је родна равноправност императив напретка једног друштва и заједнице.
Њ.Е. Амбасадор Делегације Европске уније у Србији Мајкл Давенпорт рекао је да ЕУ подржава усвајање Индекса родне равноправности у Србији, који је један од најосновнијих инструмената у процесу креирања јавних политика из перспективе родне равноправности током европских интеграција. Према његовим речима, Индекс родне равноправности је значајан зато што ће обезбедити свеобухватно мерење родне равноправности чије је резултате лако разумети и саопштити, а обезбедиће и инструмент подршке доносиоцима одлука приликом оцењивања тога колико је дата земља чланица далеко од постизања родне равноправности.
Родна равноправност је један од кључних принципа ЕУ, али и императив за економски раст и социјалну кохезију у сваком модерном друштву, као и да је то један од важних сегмената људских права и део је низа поглавља која ће бити предмет преговора за чланство Србије у ЕУ.
Он је указао на то је свега 4% жена на челу великих компанија, док у управним одборима компанија има 16% жена. Жене су и даље дискриминисане када се ради о запошљавању, оне имају у просеку 16,2 одсто мању зараду за исти посао и изложеније су сиромаштву од мушкараца.
Њ.Е. Амбасадор Мајкл Давенпорт подсетио је да су координација механизама за родну равноравност и ресурси обавеза коју је Србија преузела ратификацијом међународних докумената и са тим у вези је сигуран да ће Индекс родне равноправности помоћи Србији у борби против горућих проблема жена у Србији, као што су дискриминација, родно засновано насиље, сиромаштво и социјална искљученост. Упутио је веома снажну подршку Влади Републике Србије у области родне равноправности и усвајања Индекса родне равноправности у Србији.
Шефица сектора за операције Европског института за родну равноправност Тереза Марфи нагласила је да ће Србија, уколико имплементира Индекс родне равноправности, бити прва земља изван Европске уније која ће га користити и прва у региону. Указала је и на то да рад на успостављању родне равноправности значи промену у организовању, јер уколико родна равноправност не постане саставни део јавних политика које се спроводе, то значи да те политике неће одговарати на потребе половине популације, коју чине жене. Уколико родна равноправност није координирана на националном нивоу, неће бити укључена у јавне политике и неће се узимати у обзир. Шефица сектора за операције нагласила је да Европски институт за родну равноправност пружа стручну подршку Србији у процесу усвајања Индекса родне равноправности, нагласивши да је ово важан корак у процесу европске интеграције Србије.
Закључци:
- Родна равноправност императив је друштва и заједнице и усмерена је на економски раст и социјалну кохезију;
- Влада Републике Србије поставиће родну равноправност као један од приоритета и у раду постизања родне равноправности биће ангажована сва министарства;
- Родна равноправност један је од кључних принципа ЕУ и обавеза Србије на путу европске интеграције;
- Родна равноправност је хоризонтална област која треба да постане саставни део јавних политика које се спроводе, као и координирана на националном нивоу;
- Важно је постојање специфичних програма за унапређење родне равноправности и успостављање једнакости мушкараца и жена;
- Индекс родне равноправности један је од најосновнијих инструмената у процесу креирања јавних политика из перспективе родне равноправности током европских интеграција и за Србију је важно да усвоји овај Индекс како би спроводила политике усмерене ка већој родној равноправности заснованој на подацима и ка изједначавању права жена у односу на мушкарце, посебно у области рада и доношења одлука;
- Усвајањем Индекса родне равноправности, Србија ће бити прва земља ван Европске уније и прва земља у региону која ће га израчунати и користити за потребе креирања јавних политка на основу података;
- Потребно је наставити сарадњу између свих институција на националном и локалном нивоу, организација цивилног друштва, међународних организација, Европске уније и Европског института за родну равноправност.
Преузмите презентације говорница:
- Уводне напомене о напорима ЕУ у области родне равноправности – Каролина Вретем, контакт особа за родна питања, Генерални директорат за проширење, Европска комисија
- Презентација о раду Европског института за родну равноправност – Териз Марфи, шефица сектора за операције, Европски институт за родну равноправност
- Презентација о напорима Србије у области родне равноправности – Мира Марјановић, саветница за програмско планирање, Сектор за унапређење родне равноправности, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
- Презентација о напорима Србије у области родне статистике – Драгана Ђоковић Папић, шефица Одсека за социјалне индикаторе, правосудну и родну статистику, Републички завод за статистику
- Презентације Европског института за родну равноправност – обука за Индекс родне равноправности, др Ана Рита Манка и др Ирене Риобо Лестон, стручњакиње за статистику у Европском институту за родну равноправност
Оставите коментар