Од ванилица до штанглица: СУПЕР БАКЕ отварају посластичарницу у којој ће радити пензионерке : Инклузија

Мира (67) воли да прави „гибаницу” са орасима и домаћим џемом од јабука, Зора (79) обожава да спрема јела за своје најмилије, Биљанин (72) специјалитет је лења пита са маком, Олга (65) чува тајну шапица са урмама по рецепту њеног мужа са Блиског истока, Јованка (60) је страствена обожаватељка торти, Мирјана (72) воли природу и здраву храну, па су њени колачи без шећера, а Светлана је мајстор за лондонске штанглице.

Оне живе на Дорћолу, Звездари, у Врбовском, на Лекином брду, у Земуну и на Карабурми. Скоро све су пензионерке и имају унучиће и умеју да праве старинске и модерне колаче. Пензије су им мале, а животна енергија огромна.

Због тога су решиле да се организују и направе нешто ново – прву посластичарницу у којој ће радити пензионерке. Идеја је да се кроз самоодрживи пројекат социјалног предузетништва креира могућност и окружење у којем би виталне пензионерке повремено радиле. На тај начин имале би услове да остваре додатне приходе уз скромне пензије, као и прилику да обогате свој друштвени живот.

Седам Супер Бака ове јесени окупио је Марио Милаковић из Београда. Три госпође је познавао, а остале су се саме јавиле.

Прича ми да се идеја родила летос у Бечу, где је чуо за ресторан у којем раде баке. Заказао је састанак са оснивачем, сазнао за тамошња искуства и одлучио да нешто слично проба у Србији.

– Осећам посебну врсту емпатије према старијим људима и никад нисам разумео појаве у друштву у којима се они искључују. Посета поменутом ресторану повукла је окидач – то је то! Одмах сам замислио сениорке – раздрагане, веселе, способне, веште, а опет смирене и мудре – прича Марио.

Иако је изгарао од жеље, по повратку у Београд суочио се са огромним изазовом – финансијске природе. Међутим, то га није зауставило! Чуо је за конвенцију о групном финансирању коју организује Бродото под покровитељством Немачке сарадње, конкурисао је за академију, учествовао и током јула савладао потребне вештине и знања из те области.

– У септембру смо окупили тим Супер Бака, радили на брендингу и снимили видео за кампању групног финансирања – прича Марио за Приче са душом и позива све читаоце да помогну бакама донацијом преко овог ЛИНКА.

Потребно је 5.000 долара да би остварили циљ, односно опремили кухињу у којој би баке спремале колаче.

– Мој мотив је искључиво филантропске природе, али пошто искрено верујем у овај пројекат свестан сам реалне чињенице. Да би опстао на тржишту, мора да буде самоодржив. За сада је све само волонтерски и немам никакав проблем са тим да се уложим и дам свим срцем у нешто у шта верујем.

Док се новац прикупља, свака бака, за сада, свој колач прави у свом дому. Када буду имале радионицу, направиће конкретан мени, а тада, као и сада оне имају пуну слободу да спремају оно што највише, зависно од прилике.

Светлана Чонка већ 40 година прави колаче за породицу и четворо унучића. На њеном менију су ситни колачи, слани штапићи, палачинке и неизбежна реформ торта. Тренутно, за предстојећи Београдски ноћни маркет (петак, 22. децембар, Бајлонијева пијаца од 18 сати) спрема лондонске штанглице, старински колач који су правиле њена бака, мајка и тетка.

– На фејсбуку сам чула за Супер Баке и сама сам им се јавила. Много ми је драго што је иницијатива кренула од једног младог човека, који је видео да можемо ово да изгурамо до краја, који нас подржава свом снагом и жели да успемо – каже Светлана, пензионерка, која је 35 година радила у спољној трговини и финансијској служби.

– Породица ме подржава, како у овој идеји, тако и у мојим другим хобијима. Имам још две жене које би се радо укључиле, да се разоноде, а и да поправе свој финансијски статус. Знате и сами да су нам пензије мале – искрена је.

Њеној саборки Зори Анђелковић идеја се одмах допала, поготово јер је реч о веома корисној иницијативи за популацију која је, према њеним речима, потпуно скрајнута.

– Не бих улазила у детаље, али нама женама, старијим од 60 и 70 година, некако је све ограничено на одређени начин. Супер Баке сам видела као могућност за жене трећег доба да раде нешто корисно и за њих и за друштво: да се окупљају, друже, праве колаче, да се направи мала посластичарница у коју би људи долазили са децом. Атмосфера би била пријатна, све би било природно и домаће, као некада – искрена је Зора.

Ова свестрана жена каже да је свесна да данас ретко ко има времена да прави колаче по цео дан, већ да је лакше прибећи једноставнијих рецептима и бржем спремању.

– Ко данас има времена за ове наше „измотације“? У тој посластичарници ми бисмо правиле посластице као што то радимо цео живот. Ево, још мало, мени ће 80 година. С поносом могу да кажем да ће ускоро шест деценија како сам, између осталог, и домаћица. Водила сам своју кућу, подизала децу и унуке, увек на домаћој храни. Код мене је било важно да се једе кувано и домаће, јер нисам присталица брзе и инстант хране. Данас сам испекла шест плехова „chocolate chip cookies“ које моје унуке обожавају. Ти кексићи су веома квалитетни, а имам срећу да за њих из Канаде доносим специјалну чоколаду – рекла ми је Зора, коју породица и те како подржава као Супер Баку.