Влада Републике Србије
Сваки десети грађанин Европске уније купује производе или плаћа услуге који потичу из непријављеног рада док 4% признаје да раде на црно. Истовремено 3% испитаника у најновијем европском истраживању наводи да их послодавци делом исплаћују “на руке”, односно да су добили непријављени новац. Они који раде на црно годишње зараде у просеку 300 евра док они који га користе на то утроше 200 евра. Раднике на црно грађани ЕУ углавном ангажују за реновирање станова, поправку кола, чување деце. Чланице ЕУ у циљу претварања рада на црно у легалан поједностављују процедуре, дају пореске олакшице, раде на подизању културе плаћања пореза, али и настоје да правовремено открију непријављени рад и строго га казне.
Ново специјално истраживање Европске комисије Еуробарометар показало је да је непријављени рад или рад на црно и даље раширен по Европи али и да се виђење тог проблема разликује од чланице до чланице.
На проблеме уочене у истраживању Комисија ће у априлу одговорити предлогом за покретање европске платформе за откривање и спречавање непријављеног рада. Циљ те платформе биће и побољшање сарадње између чланица како би се ефикасније бориле против рада на црно.
“Непријављени рад за последицу има не само излагање радника опасним условима рада и мању зараду, већ и пад владиних прихода и поткопавање система социјалне заштите. Чланице морају да спроводе политике којима се обесхрабрује рад на црно а охрабрује његова трансформација у редован рад и да више сарађују у борби са тим проблемом”, истакао је европски комесар за запошљавање, социјална питања и инклузију Ласло Андор (Laszlo).
Андор је додао да ће захваљујући европској платформи за спречавање рада на црно бити побољшана сарадња између бројних органа надлежних за спровођење закона, укључујући инспекције рада, миграционе власти, службе социјалног осигурања, пореске итд.
Нижа цена или услуга пријатељу
Робу или услуге из рада на црно у претходних годину дана купило је 11% испитаника из ЕУ од којих 60% каже да је то урадило због ниже цене а 22% да би учинило услугу пријатељу, рођаку или комшији.
Од 4% испитаника који су признали да су радили на црно 50% истиче да је то било корисно за обе стране, 21% наводи да не може да нађе легалан посао, 16% указује на превисоке порезе на редован рад а 15% каже да ради на црно јер нема друге приходе. Грађани са југа ЕУ најчешће указују на проблем налажења регуларног посла (41%) или на то да су без прихода (26%).
Највећи удео испитаника који кажу да раде на црно регистрован је у Летонији, Холандији и Естонији (11%), показало је истраживање.
На плаћање непријављене робе и услуга Европљани у просеку троше 200 евра годишње док они који раде на црно за то годишње узму просечно 300 евра.
Најтраженије услуге и производи из рада на црно су поправке у кући и реновирање, поправка кола, чишћење куће, чување деце, храна.
Храну на црно купује 41% испитаника у Бугарској, 36% у Летонији, 33% у Мађарској, 27% у Естонији и Хрватској.
Удео испитаника који купују робу или услуге из непријављеног рада у Грчкој је 30%, Холандији 29%, Летонији 28%, Данској и на Малти 23% док је у Пољској само 5%, Немачкој 7% а у Великој Британији и Шпанији 8%.
Да прима део плате “на руке” признало је 3% испитаних и углавном је реч о запосленима из малих фирми. Код 28% оних који добијају непријављени део зараде тај део је мањи од 25% бруто годишњег прихода, код 10% достиже између 25 и 49%, код 8% између 50 и 74% а код 9% између 75 и 100% годишњег прихода.
Гледано по регионима, део “кеша на руке” у годишњем приходу код оних који га добијају највећи је у чланицама ЕУ из јужне Европе (69%) а следе источна и централна Европа (29%) док је у западној Европи и нордијским земљама тај део мањи – 17% односно 7%.
Поређење података из новог Еуробарометра са претходним истраживањем из 2007. показало је да обим непријављеног рада стагнира али да има разлика од земље до земље. Тако је у Летонији рад на црно знатно смањен док је у Шпанији и Словенији благо повећан. Истовремено је у Грчкој, Словенији, на Малти и Кипру забележен спектакултаран раст тражње рада на црно.
Учесталост исплате зараде “на руке” смањена је пак током кризе, посебно и централној и источној Европи, али је порасла у Грчкој.
У извештају Запосленост и социјални развој у Европи (ESDE) из 2013. анализиране су различите мере које су предузеле чланице у борби са непријављеним радом – иницијативе за увођење рада на црно у легалне токове кроз поједностављење администрације и директне пореске олакшице, мере за подизање “морала и културе плаћања пореза”, као и оне за боље откривање и оштрије кажњавање непријављеног рада.
Истраживање је обухватило 26.563 испитаника из различитих социјалних и демографских група из свих 28 чланица ЕУ.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар