Влада Републике Србије
Према саопштењу WWF Adria, 29. јула смо ушли у еколошки дуг. За разлику од прошле године, када се Дан еколошког дуга обележио 22. августа као директна последица промене понашања људи широм света у борби против пандемије COVID-19, ове године се тај дан вратио на крај јула, што је тек два дана касније у односу на 2019. годину.
Дан еколошког дуга је дан када потребе човечанства према природи надмашују оно што Земљини екосистеми могу да обнове у једној години. Тако смо закључно са 29. јулом потрошили Земљин „прорачун” за целу 2021. годину и започели „живот на дуг”.
Значајни покретачи за бржи улазак у дуг ове године су повећање угљеничног отиска за 6,6% у односу на прошлу годину, као и смањење глобалног биокапацитета шума за 0,5%, великим делом због наглог пораста крчења шума у Амазонији. Само у Бразилу је 2020. изгубљено 1,1 милион хектара, а процене за 2021. годину указују на повећање крчења шума за 43% у односу на претходну годину.
Унутар „прорачуна” Земљиних природних ресурса били смо све до око 1970. године, када је Дан еколошког дуга обележен 23. децембра. Већ 1980. године смо у дуг ушли 13. октобра, а 2010. године 28. августа. Сваке године се, са изузетком 2020. године, дан еколошког дуга обележава све раније.
Из Мреже за глобални еколошки отисак (Global Footprint Network) која врши ова мерења, саопштено је да човечанство тренутно користи 74% више од онога што екосистеми планете могу да обнове. Конкретније, трошимо 1,7 планета, иако нам је на располагању само једна.
Земља која је прва ушла у еколошки дуг ове године је Катар, и то већ 9. фебруара. Међу државама у нашем региону у еколошки дуг прва је ушла Словенија, 30. априла. Црна Гора је закорачила у дуг 23. маја, Хрватска 6. јуна, Босна и Херцеговина 17. јуна те Северна Македонија – 10. јула. Србија је у дуг ушла 31. јула, а Албанија ће ући тек 12. октобра.
Дан еколошког дуга пада тачно сто дана пре Климатског самита COP26. Ове године, када сведочимо великом броју природних катастрофа, важније је него икада раније да државни челници донесу одлуке које ће бити у складу са бољом климатском будућношћу.
Извор: euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар