Влада Републике Србије
Пише: Ана Стаменић за Достигнућа младих у Србији / Junior Achievement Serbia (Блог о социјалном укључивању)
Моја прича са ученичким предузетништвом почела је пре 7 година. Не знам зашто смо колега и ја, информатичари, одабрани од стране директора, тек од обуке у Сокобањи траје и моје ангажовање у програмима Достигнућа младих.
Ученичка компанија „Орион“ формирана је много пре тога у оквиру ивањичке Гимназије. Током десетак година постојања једино је име остало исто – мењали су се и чланови компаније и делатности којима су се ученици бавили. Производ којим смо се ове године представили јесте природна паста за зубе. А како је све почело?
Сама идеја да правимо пасту за зубе дошла је од наше генералне менаџерке Јоване. Заправо, њена пријатељица је сличну пасту донела из иностранства. Као наставнику информатике учинило ми се да је идеја превелики изазов за нас. Које састојке употребити, у ком односу, како ће то утицати на зубе, има ли нежељених ефеката… Мноштво питања на која у том тренутку нисмо имали одговор. Захваљујући помоћи професорки хемије и биологије, као и нашим стоматолозима, дошли смо до решења.
Требало је времена да нађемо најбоље састојке и да их искомбинујемо на прави начин. Пре упуштања у причу о пасти нисам знала да је производња јестивих етеричних уља у нашој земљи веома ограничена. Ипак успели смо да нађемо одговарајуће уље менте. Када смо све састојке сјединили, добили смо зелену смесу – на око одбојну, али када је пробате, осетите да стварно делује на зубе и десни.
Ту, на пола пута, имали смо производ за Регионално такмичење ученичких компанија: природну пасту за зубе од јестивих састојака упаковану у кутију за личну употребу. Јована, Милица и Алекса су дали све од себе да се после две године пласирамо на Национално такмичење. И успели су.
Уследило је пар дана уживања у успеху који смо остварили. А онда отрежњење – мало времена, а много посла било је пред нама.
Да бисмо производ пласирали у апотеке и продавнице здраве хране, била нам је потребна потврда о здравственој исправности пасте. Финансијска помоћ Општине Ивањица омогућила нам је да урадимо микробиолошке и хемијске анализе.
Наредна ставка била је паковање. Како да једну пасту користи више лица? Претрагом на Интернету дошли смо до сајта фирме са Палића – Chemos ад. Људи су препознали снагу наше идеје и производа, видели су у нама потенцијал и пристали да нам донирају педесет комада пластичних туба. И пошиљка је стигла на нашу адресу – преко 500 комада! Ако у локалној заједници немате решење, тражите даље. Ма колико да је потенцијални сарадник далеко, ако причате истим пословним језиком, разумећете се и успоставићете сарадњу.
Сећате ли се цртаног филма у ком мачак Силвестер има конзерву, а нема отварач? Слично је било и са нама. Имали смо тубе, али нисмо знали како да их затворимо. Сваки покушај неславно се завршио. А онда смо код породице Луковић нашли заваривач – машину стару четрдесетак година која није била у функцији од 1999. године. Да, прорадила је, и нама је одрадила посао.
(…)
Текст “Оно кад имате конзерву, а немате отварач” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар