Влада Републике Србије
Пише: Кристина Ђурић (Достигнућа младих у Србији / Junior Achievement Serbia, Блог о социјалном укључивању)
Када би на ваше питање „Шта сте по занимању?“ неко одговорио „политиколошкиња за међународну политику која ради у свету дигиталног маркетинга”, какву бисте реакцију имали? Верујем, били бисте зачуђени.
Да, али, ово је само један од доказа вртоглавих промена у свету. Да ми је неко рекао пре неколико година да ћу радити дигитално оглашавање у startup-у са групом људи, пре свега пријатеља, међу којима имате blockchain девелопере, web дизајнере, frontend и backend девелопере, account менаџере, не бих му веровала. Још мање да ћу са стручним знањем из области међународних односа прећи на област дигиталног маркетинга и завршити мастер на Факултету организационих наука.
Заправо, ово је део једне веће „пузле”. Промене у свету се не мере више у секундама, већ у делићима секунде. Ако покушамо да замислимо како је моја прича повезана са свим променама, можемо је употребити сада да анализирамо сваки аспект који нам може пасти на памет – политички, економски, социјални, културолошки, технолошки, па чак и еколошки. И верујте ми, сви су међусобно испреплетени. И оно што сматрам исправним јесте да анализу не треба радити анализе ради, већ због учења. Оно што сам ја научила јесте да је све око нас релативно, али је једино знање нешто што нико од вас не може позајмити или узети. И постоји још нешто, да, колико се свет мења из делића секунде у делић секунде, толико се мењате и ви. Оно што остаје јесу информације које прикупљамо и меморишемо.
Моја прича о константној промени и жељи да научим нешто ново проистекла је из средњошколских дана. Све своје слободно време желела сам да употпуним подсвесним креирањем идеја и планова како да их спроведем у дело. Ту могућност су ми пружила Достигућа младих у Србији. Замислите сада групу средњошколаца који креирају сопствени производ, њиме освајају прво место на националном такмичењу и представљају Србију на Европском такмичењу ученичких компанија. Тадашњи школски ресурси омогућили су нам експериментисање и примену знања из хемије које смо преточили у свеће са пламеном у боји. Притом, Гимназија „Светозар Марковић“ у Нишу је на моју срећу била део програма Достигнућа младих. И да, наш производ је био само један део ланца целе компаније коју смо назвали Candela. Оно што до тада нисмо знали јесте како организовати компанију, направити поделу послова, вршити финансијске процене и располагати буџетом. Притом било нам је важно да наши пријатељски односи не буду нарушени и да, можемо рећи, унутаркомпанијска култура буде довољно професионална како не бисмо долазили у непотребне конфилкте посредоване интересом, међусобним такмичењем и похлепом. Да ли увиђате везу са одговором са почетка? Помоћи ћу вам још мало.
Када вам неко да слободу да искажете своју мисао, а да вам притом да смернице на који начин можете покушати да мисао или идеју спроведете у дело, то је већ почетак учења. Крај може бити успешан или неуспешан, али из свега можете извући поуку. Проласком не само кроз програм Ученичка компанија, већ и кроз друге програме у оквиру Достигућа младих у Србији, могу навести неколико поука. Прва је да оно што не знаш, зајми самом себи – потруди се, покушај да научиш, јер нико не може научити за тебе. Уз то, све што је човек смислио – значи да није ненаучиво. Питање је само времена колико је потребно издвојити за учење и да ли је баш то циљ који желиш да достигнеш. Друга јесте: искажи своју идеју, буди њен креатор и реализатор. Као што не постоји глупо питање, не постоји ни глупа идеја. Можда је баш твоја идеја нешто што ће донети револуционарну промену. Треће је: покрени се. Покрет је нешто без чега људско биће не може. Чак и док спавамо ми се покрећемо. А зашто кажем покрет? Зато што мене асоцира на константне промене.
(…)
Текст “Оно што немаш, зајми самом себи” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар