Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Могућности грађана Европске уније за социјалну партиципацију унапређене су први пут од 2008. захваљујући опоравку на тржишту рада, међутим, од тога нису сви имали користи и у многим земљама опасност од сиромаштва и даље је велика, посебно на југу Европе, упозорили су из Бертелсман фондације. Млади су много више од старијих изложени ризику од сиромаштва а посебно забрињавајућ је и тренд повећања броја грађана ЕУ који, иако раде са пуним радним временом, не могу да живе од својих плата.

Европа се постепено опоравља од економске и финансијске кризе захваљујући тренду раста на тржишту рада и данас је запослено знатно више људи него на врхунцу кризе 2013, оценили су у ауторском тексту за EurActiv.com Данијел Шрад-Тишлер (Daniel Schraad-Tischler) и Кристоф Шилер (Christof Schiller) из фондације Бертелсман (Bertelsmann).

Међутим, удео радника са пуним радним временом који не могу да живе од свог рада благо је повећан. Поред тога, деца и млади посебно имали су јако мало користи од економског опоравка. Удео младих којима прете сиромаштво или социјална искљуценост нарочито је висок у земљама погођеним кризом на југу Европе, закључили су Шрад-Тшлер и Шилер, аутори Индекса социјалне правде за 2016. фондације Бертелсман.

Годишњи Индекс социјалне правде се од 2008. користи за мерење могућности за социјалну партиципацију људи из 28 чланица ЕУ.

Смањење могућности за социјалну партиципацију широм ЕУ из последњих година на тренутак је посустало, оценили су аналитичари Бертелсман фондације додајући да је то резултат позитивног развоја на тржишту рада.

Како се наводи, у 2015. је било запослено 65,6% грађана ЕУ према 64,8% годину дана раније. Истовремено је стопа незапослености смањена са 10,4% у 2014. на 9,6% у 2015.

Ипак, стопа незапослености далеко је од оне пре кризе од 7,1% у 2008. Исти је случај и са незапосленошћу младих и у 2015. их је широм ЕУ без посла било 4,6 милиона односно стопа незапослености била је 20,4% према 22,2% у 2014. и само 15,6% у 2008, када је незапослених младих било 4,2 милиона.

Јачање тржишта рада није пратило значајније смањење ризика од сиромаштва, чак напротив, и готово сваком четвртом грађанину ЕУ (118 милиона) прети опасност од сиромаштва или социјалне искључености. У 2014. је њихов број био само незнатно виши.

Стопе ризика од сиромаштва и социјалне искључености посебно су високе у јужној и југоисточној Европи – у Грчкој та опасност прети трећини популације, у Румунији 37% а у Бугарској 41%. Истовремено је стопа ризика од сиромаштва најмања у Чешкој (14%), Шведској (16%), Финској и Холандији (17%).

Аутори извештаја упозоравају на упадљив даљи раст удела људи који раде са пуним радним временом а свеједно им прети сиромаштво. У 2015. је таквих у ЕУ било 7,8% према 7,2% у 2013.

Таква ситуација последица је раста сектора са малим платама, као и поделе тржишта рада на регуларне и атипичне форме запослености. Како наводе аутори извештаја, раст броја оних који раде а сиромашни су је алармантан јер су ти људи искључени из пуне социјалне партиципације.

„Рад са пуним радним временом мора да обезбеди не само нечији приход него и нечији живот. Када све већи број људи не може да живи од свог рада на дужи период, то поткопава лигитимитет нашег економског и социјалног поретка“, рекао је председник Бертелсман фондације Арт Де Гес (Aart De Geus).

У свим чланицама ЕУ су могућности за социјалну партиципацију деце и младих још значајно мање него пре кризе. На нивоу Европске уније је 25,2 милиона (26,9%) деце и младих до 18 година изложено ризику од сиромаштва или социјалне искључености.

У кризом погођеним земљама – Грчкој, Италији, Шпанији и Португалији, стопе су још више и у просеку сваком трећем дедету прети сиромаштво. То значи да је у те четири земље милион деце и младих више под ризиком од сиромаштва или социјалне искључености него 2008.

Посебно је драматична ситуација у Грчкој, где је поново повећан удео деце и младих који пате од озбиљне материјалне оскудице, на 25,7% са 10,4% у 2008.

За чланице са југа ЕУ велики проблем представља и велики удео тзв. групе NEET – младих који се не образују, не запошљавају и не иду на обуке. Такви млади готово да немају шансе за социјално напредовање и у Италији је готово трећина младих у тој групи а у Грчкој и Шпанији по 17,3%, што је знатно изнад просека ЕУ.

Индекс социјалне правде указао је и на растући јаз између младих и старих. На нивоу ЕУ сиромаштво или социјална искљученост много више погађа децу него старе (26,9% према 17,4%). И док готово свако десето дете пати од тешке материјалне оскудице, међу старијима од 65 је 5,5% таквих. Такође је удео старих којима прети опасност од сиромаштва или социјалне искључености пао са 24,4% у 2007 на 17,4% у 2015.

Према Арту Де Гесу, ситуација са младима који су остављени по страни може да представља опасност по будућност друштва: „Слабе перспективе за многе младе људе иду на руку јачању популистичких покрета. Не смемо да ризикујемо повлачење разочараних и фрустрираних младих из друштва“.

Извор: EurActiv.rs