У ЕУ се 6,2% пољопривредног земљишта, односно око 11 милиона хектара, користи за органску биљну производњу. У протеклих пет година бележи се раст површина за органску производњу, као и броја органских пољопривредника у ЕУ. Хрватска је за пет година повећала површине за органску производњу за 377% на 76.000 хектара. У Србији се такође повећавају те површине које су се прошле године простирале на више од 15.000 хектара.
Од 2010. површине које се користе за органску биљну производњу у ЕУ повећале су се за готово два милиона хектара на више од 11 милиона хектара колико је регистровано прошле године, било да је реч о земљишту са сертификатом за органску производњу или или које је у процесу пренамене.
То је раст од 21% у периоду од пет година, а праг од 10 милиона хектара је пређен у 2012, показују подаци европске статистичке службе Еуростат.
У саопштењу Еуростата се наводи да је органски сектор мање развијен у равницама где су доминанти системи интензивне производње.
У ЕУ расте и број органских произвођача којих је на крају 2015. било 271.500, што је 5,4% више него 2013. и 23,4% у односу на 2010.
Половина органских произвођача, као и земљишта која се користи за органску пољопривреду у ЕУ, отпада на Шпанију, Италију, Француску и Немачку заједно.
Пољопривредно земљиште се највише користи за органску биљну поризводњу у Аустрији, Шведској и Естонији. У Аустрији се користи 20% површина или 552.000 хектара, у Шведској 17% или 519.000 хектара а у Естонији са 16% или 156.000 хектара.
Удео земљишта за органску производњу изнад 10% имају још Чешка (14% или 478.000 хектара), Италија (12% или 1.493.000 хектара) и Летонија (12% или 232 хиљада хектара).
Органска пољопривреда није у већој мери развијена у три чланице у којима је удео земљишта које се коришти за органску производњу испод 2%. То су Малта (0,3% или 30 хектара), Ирска (1,6% или 73.000 хектара) и Румунија (1,8% или 246.000 хектара).
Површине под органским производње повећавале су се у свим чланицама осим у Великој Британији и Холаднији, где су се смањила за 29%, односно за 4%.
Хрватска је са 16.000 хектара у 2010. повећала површине на 76.000 хектара у 2015, што је раст од 337%, док Бугарска бележи раст од 362% на 118.552 хектара у 2015, тако да су те две чланице готови учетворостручиле површине за органску производњу.
Раст бележе и Француска од 61%, Ирска од 53%, Литванија 49% и Кипар 48%.
Према подацима Еуростата, у Србији се 15.298 површина коришћено за органску биљну производњу и регистровано је 264 оргнаских газдинстава.
У случају Србије нема података за 2010. али се наводи да су површине коришћење за органску произвоњу 2013. износиле више од 8.000 хектара, а у 2014. око 9.500 хектара.
Извор: EurActiv.rs
Оставите коментар