Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пишу: Миљана Ђурчевић Цуцић, координаторка за европске интеграције и међународну сарадњу, и Јована Илић, координаторка за родну равноправност и људска права, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије

Праћење стања и трендова у домену сиромаштва и социјалног укључивања и анализа положаја осетљивих друштвених група нарочито добија на значају у последње две године, узевши у обзир пандемију вируса COVID-19 која је погодила читав свет, а која се највише одразила на животе најугроженијих категорија становништва. У складу са својим законодавним и стратешким оквиром и у сарадњи са различитим актерима, Република Србија настоји да регулише и побољша статус осетљивих група са циљем да се сваком појединцу/ки омогући право на достојанствен живот и рад у складу са европским стандардима и међународним механизмима.

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (SIPRU) од свог оснивања 2009. године активно учествује у процесима креирања, координације, имплементације и тестирања јавних политика заснованих на подацима и усмерених ка побољшању положаја осетљивих друштвених група. Такође, SIPRU пружа подршку Влади у извештавању о напретку у домену социјалног укључивања и смањења сиромаштва у односу на обавезе Републике Србије у процесу европских интеграција и обавезе дефинисане релевантним међународним конвенцијама.

На основу нове методологије приступања Европској унији (ЕУ) под називом „Унапређење процеса приступања – кредибилна перспектива ЕУ за Западни Балкан“ Европска комисија (ЕК) је 9. марта 2021. године усвојила документ којим се нова методологија примењује и на Србију и Црну Гору. У складу са овом методологијом, преговарачка поглавља подељена су у 6 кластера: 1. Основе; 2. Унутрашње тржиште; 3. Конкурентност и инклузивни раст; 4. Зелени договор и одржива повезаност; 5. Ресурси, пољопривреда и кохезија; 6. Спољни односи. Унапређивање положаја осетљивих друштвених група дефинисано је у поглављима у оквиру првог (поглавље 23 Правосуђе и основна права) и трећег кластера (поглавље 19 Социјална политика и запошљавање), али је такође уређено и у оквиру осталих кластера и поглавља које они обухватају.

Узимајући у обзир значај процеса европских интеграција, које представљају један од приоритета Владе Републике Србије, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва континуирано спроводи различите анализе и учествује у процесима који доприносе социјалној димензији интеграција Србије у ЕУ. У складу са тиме, SIPRU је у претходном периоду покренуо иницијативу за израду аналитичког осврта на положај осетљивих група у контексту приступања ЕУ са следећим циљем:

• да се повећа видљивост изазова са којима се суочавају рањиве друштвене групе у Републици Србији;
• да се информишу доносиоци одлука и други актери о тренутним процесима у развоју стратешког и законодавног оквира у области социјалног укључивања;
• да се подстакне дијалог и сарадња у испуњавању обавеза у процесу приступања Србије ЕУ у области социјалног укључивања.

Серија од десет информативно-аналитичких прегледа положаја рањивих група у контексту испуњавања обавеза у процесу европских интеграција намењена је широком кругу заинтересованих страна: доносиоцима одлука, запосленима у државној управи и јединицама локалне самоуправе, развојним партнерима, организацијама цивилног друштва, академској заједници, новинарима/кама и другим актерима. Свака анализа, са једне стране, указује на тренутни положај осетљивих група у различитим областима живота (здравствена заштита, социјална заштита, образовање, статус на тржишту рада), а са друге стране, бави се постојећим нормативним и институционалним оквиром Републике Србије којим је регулисан положај осетљивих друштвених група. Поред тога, дат је преглед препорука и обавеза које Србија треба да испуни у процесу интеграција у Европску унију, али и препоруке за унапређивање положаја осетљивих друштвених група. Овим анализама SIPRU настоји да допринесе подизању свести о важности унапређења услова живота сиромашних и рањивих група грађана и грађанки, али и да укаже на неопходност додатних напора свих сегмената друштва којима ће се омогућити смањење броја оних који живе у сиромаштву.

У претходном периоду објављене су анализе положаја следећих осетљивих група: особа са инвалидитетом, ЛГБТИ, жена, старије популације, Рома и Ромкиња.

Анализа положаја жена и стања родне равноправности у Србији објављена је непосредно пред почетак кампање 16 дана активизма против насиља над женама, која се обележава на глобалном нивоу сваке године у периоду од 25. новембра (Међународни дан борбе против насиља над женама) до 10. децембра (Међународни дан људских права). Ова анализа се, између осталог, темељи на резултатима новог, трећег издања Индекса родне равноправности у Републици Србији који је припремљен у сарадњи Координационог тела за родну равноправност, Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва, Републичког завода за статистику, Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women), SeConS групе за развојну иницијативу и Европског института за родну равноправност (EIGE). Србија је била прва земља изван ЕУ у којој је израчунат индекс родне равноправности у складу са методологијом EIGE, а у међувремену је још неколико држава кандидата за чланство у Унији израчунало индексе (Црна Гора, Северна Македонија и Албанија), што је омогућило да имамо, поред поређења са државама чланицама Европске уније, и поређење са земљама у окружењу.

Трећи Индекс родне равноправности за Републику Србију заснован је на подацима из 2018. године, износи 58,0 поена и указује на континуиран, мада спор, прогрес у унапређивању родне равноправности. У односу на први Индекс родне равноправности (заснован на подацима из 2014. године), забележено је повећање вредности од 5,6 поена. Уколико се напредак настави овим темпом, биће потребно 59 година до достизања пуне родне равноправности на високом нивоу постигнућа у доменима које индекс обухвата (рад, новац, знање, време, моћ и здравље). У поређењу са  27 земаља чланица ЕУ (ЕУ-27), Србија и даље бележи ниже вредности индекса (58,0 према 67,4) али се јаз између ЕУ и Србије смањује, јер је у време рачунања првог индекса (2016) јаз између ЕУ и Србије износио 10,4 поена, док јаз између индекса у 2018. износи 9,4 поена. Посматрано према доменима, највећи јаз између ЕУ-27 и Србије присутан је у домену новца (21,9) и домену времена (16,2), потом у доменима знања (6,8) и моћи (6,6), а најмањи јаз је присутан у доменима рада (2,0) и здравља (3,7). Ово издање индекса за Србију садржи и тематски фокус, као посебан сегмент извештаја, уведен и на нивоу ЕУ. У изради овог дела извештаја, Србија је пратила Европску унију и припремила анализу „Дигитализација и будућност рада“ која се бави ефектима дигитализације на животе жена и мушкараца, анализом употребе и развоја дигиталних вештина и технологија, дигиталне трансформације света рада и ширим последицама дигитализације по људска права, насиље над женама и активности бриге и неге.

Информативно-аналитички прегледи положаја осетљивих друштвених група у процесу европских интеграција Србије и Индекс родне равноправности служе као основа за развој јавних политика заснованих на подацима, али и за праћење напретка у побољшању услова живота свих грађана и грађанки. У наредном периоду SIPRU наставља са публиковањем информативно-аналитичких прегледа, који ће се бавити положајем младих, деце, националних мањина, миграната и тражилаца азила и особа које живе са HIV-ом. Тематске анализе биће објављене на сајту Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва на овом линку.

(Текст је изворно објављен као Уводник 69. Билтена о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва.)