Оснаживање младих на примеру италијанске покрајине Апулиа: мала радионица јавних политика : Инклузија

Пише: Александра Бобић (Блог о социјалном укључивању)

Незапосленост младих у Италији је једно од горућих проблема на које ни динамична влада харизматичног премијера Матеа Ренција нема убедљиво решење. И поред низа мера садржаних у декрету “JobsAct” раст незапослености се није зауставила. Напротив. У августу ове године је стопа младих између 15 и 24 године који нити студирају и нити раде досегла 39,2 одсто. Ситуација на југу Италије је још драматичнија па тако у појединим регионима прелази чак и 50 одсто.

Разлога за ову наизглед безизлазну ситуацију је много, а криза и неспремност друштва уопште да се ухвати у коштац са епохалним променама чији смо сведоци, један је од кључних. Осим централне и на локалним новоима, пре свега на регионалним, италијанске администрације покушавају да реше или бар донекле ублаже овај проблем. Доста је успешних или бар занимљивих модела који имају за циљ да поспеше предузетништво и иницијативе младих, али је пројекат региона Апулиа један од најстаријих и вероватно најиновативнијих. Зове се “Bollenti Spiriti” (Узаврели духови), а један од његових идејних твораца, Анибале Д’Елиа, је и по нама добро познатом рецепту, иако нестраначка личност, услед промене власти после десет година успешног рада разрешен дужности координатора пројекта. Основну идеју овог оригиналног пројекта и учинке десетогодишње примене је пред крај свог мандата поверио једном италијанском online магазину, Linkiesta.

“Млади са Југа нису проблем већ решење”

Са стопом незапослености младих од 58,1 италијанска Апулиа се налази у запећку као један од десет најлошије котираних региона у Европској Унији. У жељи да нађе решење за овај проблем, регионална власт је још пре кризе осмислила иновативну поитику за маде која је убрзо постала инспирација и у много развијенијим срединама.

Чињеница је да млади данас радије остају у Апулији, нестварно лепом али веома неразвијеном региону Италије који се већ деценијама суочава са тешком економском и социјалном ситуацијом. Добра политика усмерена на оснаживање младих је успела да заустави и умногоме ублажи тенденцију по којој су млади људи желели само да сто пре оду на север Италије или у иностранство. И не само то, овај оригиналани пројекат је скројен по мери и према специфичним потребама младих одавде те није преузет и прилагођен тамошњим потребама.

“Оригиналност овог пројекта и целокупне политике за младе тадашње администрације лежи у чињеници да смо одлучили да на младе не гледамо као на проблем већ као на ресурс, као снагу која доноси промене”, прича Анибале Д’елиа, сада већ бивши координатор пројекта.

Све је почело током првог мандата владе далековитог Никија Вендоле још давне 2005. године који је у жељи да на прави начин одговори на потребе младих урадио оно што нико пре њега није: наручио је истраживање од Универзитета у Барију које је имало за циљ да докучи и укаже на очекивања, потребе, жеље младих. Резултати су били пресудени за настанак свих иницијатива, пројеката и мера који су касније осмишљени и са успехом примењени.

“Проблеми постоје и данас. Подаци о незапослености, неактивности, одливу мозгова су и даље актуелни, криза их је додатно нагласила у односу на ту 2005.годину. Криза је структурална, осећа се у целој Италији и односи се на начин на који наша земља производи вредности. Осмислити начин да млади могу да уђу у све сфере и активности живота је једини могући да се криза превазиђе. Потребно је да променимо начин живота, навике и то из корена, у новим и неочекиваним правцима. Морамо да искористимо огромну моћ трансформације младих уместо да је држимо по страни. Уколико мислимо да број некативних, незапослених или младих који размишљају о одласку актуелни економски и социјални систем може да апсорбује грешимо и нећемо никада превазићи проблеме.”

Године 2008. Влада Италије је доделила свим регионима фондове за финансирање политике за младе. Захваљући тим скромним средствима Регион Апулиа објавио је конкурс који се зове “Principi Attivi” (Активни принципи). Са само 10 милиона евра финансирали су првих 400 пројеката! Било је то једно од првих искустава у директоном финансирају идеја младих. Сада је то прилично распрострањена пракса али тада је то био пионирски подухват.

“Уколико даш гол сви трче код судије тражећи да се поништи”

“Из тих 400 пројеката настала су предузећа, удружења, задруге али нам то није било циљ. Овај тендер је заправо представљао један нови однос према проблему: схватили смо да је маргинализација младих заправо дубљи културолошки проблем. Млади се често жале на затворену и неприступачну средину коју смо још у почетном истраживању назвали ‘неузвраћена љубав земље, заједнице’. Лако је рећи младима да треба сами да измисле посао па окренути леђа онима који покушавају. Посебно ако је менталитет заједнице такав да је ‘само резултат 0:0 прихватљив, а уколико даш гол сви трче код судије тражећи да се поништи’ или, као што је својевремено написао италијански писац Томаси ди Лампедуса, ‘није важно да ли радиш добро или лоше, овде ти нико опростити то што нешто радиш’.”

Тајна успеха политика које је осмислила мала група ентузијаста је у једноставности и готово потпуном одуству компликоване бирократије, кажу њени творци.

“Једноставна правила, без условљавања и компликованих економско–финансијских процедура за приступ средствима и без унапред одређених приоритетних тема и сектора. Порука коју смо желели да пошаљемо била је веома другачија од уобичајне. ‘Bollenti Spiriti’ не значи ‘финасирамо твој пројекат’ већ ‘помози нам да променимо нашу средину’. Више него на подршку startup предузећима личи на иницијативу отворених иновација (‘open innovation’).”

Одзив је био невероватан, а резултати такви да су постали пример и узор многима. Одатле су настале прва startup предузећа, иако их у Италији тада нису тако звали, али и волонтерски и пројекти активних грађана, социјалне задруге, средства су добили и пројекти у култури, уметности, туризму, они који су за циљ имали валоризацију историјских и уметничких добара. Политике су постале расадник идеја и иницијатива које су били претеча неким сада веома актуелним трендовима: sharing economy, повратак пољопривреди, ICT, биомедицина, дигитално занатство итд.

(…)

Текст “Оснаживање младих на примеру италијанске покрајине Апулиа: мала радионица јавних политика” Александре Бобић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.