Пише: Стефан Лазаревић (Блог о социјалном укључивању)
Нисам велики љубитељ филмова, јер ми је тешко да се концентришем на радњу, а обично филмови трају око два сата, што ми је много да пратим. Ипак, заинтересовао сам се како су особе са аутизмом приказане у филмовима, па сам решио да погледам два филма о њима: „Кишни човек“ и „Темпле Грандин“.
„Кишни човек“ је најчувенији и најгледанији филм о особама са аутизмом, и многи су за аутизам чули управо захваљујући њему. Снимљен је 1988. године, редитељ је Бари Левинсон, по сценарију Барија Мороуа и Роналда Баса. Сазнао сам да је овај филм освојио 4 Оскара и много других филмских награда. Такође, чуо сам да је овај филм снимљен по животу Ким Пика, за кога су у детињству мислили да има интелектуалне тешкоће, али са друге стране, кад је одрастао прочитао је огроман број књига које је научио напамет. Због тога су га прогласили „људским Гуглом“.
Главни ликови у филму су Чарли, кога глуми Том Круз, и Дастин Хофман у улози Рејмонда. На почетку филма Чарли, који се бавио трговином аутомобилима, сазнаје да му је умро отац са којим није био у добрим односима дуги низ година. Отишао је на сахрану и после тога је имао састанак са адвокатом који му је саопштио да му је отац оставио у наследство аутомобил и грм ружа, а 3 милиона долара ће припасти једној институцији. Чарли је био много љут и отишао је у ту установу да сазна зашто је његов отац њима оставио толики новац. Рекли су му да у тој установи живи његов старији брат који има аутизам и који се зове Рејмонд. Чарли је на сваки начин желео да дође до новца, макар до половине, па је решио да отме Рејмонда и поведе га својој кући. Чарлијева идеја је била да путују авионом, међутим Рејмонд то није желео, јер се плашио да ће они да доживе несрећу, због тога што је знао податке о свим могућим авионским несрећама које су се десиле у Америци. Када је Чарли пробао да га натера да уђе у авион, Рејмонд је почео да вришти, да се удара и Чарли је морао да му обећа да неће путовати авионом, него колима. Често се дешава да се људи са аутизмом када се уплаше понашају као Рејмонд. Кад сам био мали, отишли смо у луна парк и ја сам се тамо много уплашио, јер су ми сметали звуци, и толико сам јако плакао и вриштао, да су ме родитељи једва вратили кући.
Тако су Рејмонд и Чарли одустали од путовања авионом и кренули ауто-путем колима. Међутим, наишли су на судар и Рејмонд се поново уплашио и тврдио да је вожња ауто-путем опасна и да и њима може да се деси саобраћајна несрећа. Због тога је Чарли решио да вози сеоским путевима, који нису опасни, али су наишли на нови проблем. Рејмонд је инсистирао да мора да вечера у тачно одређено време и одређену храну, тако да су морали да стану и оду у неки ресторан на вечеру. И ја сам имао опсесију да морам да вечерам увек у исто време, кад је почињала шпица ТВ Дневника. Још увек се нисам решио те навике, али ипак се не узнемирим много ако се догоди да у то време нисам код куће, или ме нешто друго спречи.
Чарли је планирао да вози и током ноћи, да би што пре стигли до куће, али је Рејмонд рекао да мора да иде на спавање у 22:00, па му је Чарли опет изашао у сусрет тако што им је изнајмио собу у мотелу. Поново су наишли на препреке и Чарли је морао да размешта намештај да би та соба личила на Рејмондову собу у дому, а да се његов кревет налази испод прозора. Онда је поново настао проблем јер у соби није било књига, а Рејмонд је морао да пред спавање нешто чита. Чарли је тражио по соби и нашао телефонски именик, тако да је Рејмонд имао шта да чита.
Ујтуру су отишли на доручак и Рејмонд је на беџу конобарице прочитао њено име и презиме и одмах је прокоментарисао која је њена адреса и њен број телефона. Она се запрепастила како је он то могао да зна, а то је исто зачудило и његовог брата Чарлија. Све што је писало у телефонском именику, он је запамтио. Тако је Чарли схватио да његов брат има невероватне и необјашњиве специјалне способности.
Било је још неких смешних и необичних сцена у филму, нпр. када је Рејмонд обавестио брата да нема доњи веш, Чарли га је питао зашто није обукао доњи веш који му је позајмио, на шта му је он одговорио да не може да носи доњи веш који није купио у тачно одређеној продавници близу установе у којој Рејмонд живи. Чарли се изнервирао и сматрао да то није толико важно, као и да Рејмонд сигурно може да разуме да то није важно, међутим, он није попуштао.
Никад краја мукама са Рејмондом. Возили су се неким пустим пределом и Рејмонд је инсистирао да мора да погледа квиз. Чарли је пронашао неку усамљену кућу и покушао власницу да слаже како ради у кабловској телевизији и да мора да их пусти унутра, али кад је Рејмонд проговорио, жена се уплашила од њега и није хтела да их пусти да уђу у кућу. Чарли је решио да буде искрен и објаснио је жени да његов брат мора да гледа тај квиз и она је попустила. Сличан проблем сам и ја имао јер сам морао да гледам одређене емисије, чак и када идемо у госте. Било је и ситуација када је требало да идемо у град, али ја нисам хтео јер сам се плашио да се нећемо вратити до моје омиљене емисије. У првој години средње школе је разредна организовала вожњу туристичким аутобусом за мој разред по граду, али ја нисам био одушевљен тим предлогом, зато што сам недељом морао да гледам нешто на телевизији баш у време те вожње. Родитељи и разредна су ме на једвите јаде наговорили да одем на ову вожњу. Неколико година касније смо се присећали овог догађаја, а разредна ми је објаснила да је ово дружење организовала баш због мене. Слично као што Рејмонд може да запамти делове књига, ја се сећам неких реченица коју су водитељи мојих омиљених емисија изговарали пре много година. Једног од њих сам и упознао и њему је то било много симпатично.
Не могу сада овде да препричам цео филм, можда га неко од вас још увек није погледао па ће сада пожелети, али је важно да кажем још неколико ствари. У почетку је Чарли имао намеру да отме Рејмонда само због новца, али су се током овог путовања њих двојица зближили, заволели, а Рејмонд је захваљујући брату доживео много нових ствари, упознао нове људе, Чарли га је научио да се шали и обојица су уживали у заједнички проведеном времену. Међутим, установа којој је Чарлијев отац оставио новац, није одустајала и инсистирали су да Рејмонд мора да се врати и живи у дому. Чарли је покушао да се бори са њима, али када су на разговору код психолога почели да понижавају Рејмонда да би доказали да он не разуме о чему се ради, Чарли је одустао да би га заштитио.
(…)
Текст “Особе са аутизмом у филмовима” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
Фотографија преузета са Facebook странице United Nations – Serbia, аутор: Piroshki Photography
Оставите коментар