Влада Републике Србије
Иако је већи део средстава за остваривање Европског стуба социјалних права у рукама држава чланица, те социјалних партнера и цивилног друштва, институције Европске уније, посебно Европска комисија, могу у томе помоћи успостављањем оквира и пружањем смерница. Осим што је предложила Европски стуб социјалних права, Комисија је предложила и неколико законодавних и незаконодавних иницијатива у области равнотеже пословног и приватног живота, информисања радника, приступа социјалној заштити и радном времену.
Тај посао, обављен под вођством потпредседника Домбровскиса и првог потпредседника Тимерманса, пре свега укључује предлог за побољшање услова за запослене родитеље и неговатеље, како би им се олакшало усклађивање породичног живота с каријером.
У предлогу о равнотежи пословног и приватног живота утврђује се неколико нових или виших минималних стандарда за родитељско или неговатељско одсуство. Укључено је и ново право очева на барем десетодневно одсуство у време рођења детета. У предлогу се предвиђа да се постојеће право на четири месеца родитељског одсуства може искористити све док дете не наврши дванаесту годину, у поређењу са садашњим смерницама о узрасту од 8 осам година, које нису обавезујуће.
Родитељско одсуство постаје засебно мајчинско и очинско право, без могућности преноса четири месеца на другог родитеља, што је снажан потстицај очевима да искористе ту могућност. Први пут ће бити уведено право на пет дана одсуства сваке године за неговатеље у случају болести директног сродника. Сва породична одсуства ће бити плаћена макар на нивоу надокнаде током боловања. Такође ће се родитељима деце узраста до 12 година и неговатељима омогућити право да захтевају флексибилне радне услове, на пример скраћено или флексибилно радно време или флексибилност у погледу радног места. Биће узете у обзир и потребе малих и средњих предузећа, те ће се пазити да она не буду несразмерно погођена.
Најважнији циљ предложених мера односи се на проширивање могућности мушкараца за преузимање родитељских и неговатељских обавеза. То ће бити добро за децу, а тиме ће се подстаћи и веће учешће жена на тржишту рада, чиме би се смањила разлика у запослености која је 2015. и даље износила 11,6 % у корист мушкараца, те чак 30 % кад је реч о породицама које имају децу узраста до шест година. То је један од главних узрока родно заснованих разлика у плати (16,3 %) и пензијама (40 %). Државе чланице могу задужити социјалне партнере за спровођење те Директиве ако се може гарантовати постизање резултата који су њоме предвиђени.
Осим тог законодавног предлога Комисија је започела и два саветовања са социјалним партнерима, што показује колико је допринос социјалних партнера битан за остваривање европског стуба социјалних права и у складу је с њиховом улогом према Уговорима. Тема првог саветовања са социјалним партнерима јесте осавремењивање правила за уговоре о раду. На темељу Директиве о писаној изјави (91/533/EEZ) запослени који започињу рад на новом радном месту имају право на писано обавештење о основним условима радног односа. То је право и даље веома значајно, али би требало да буде прилагођено новим околностима и праксама на тржиштима рада како би се осигурали праведни услови рада у свету рада који пролази кроз промене. Стога Комисија жели да отвори расправу о минималним заштитним условима које заслужује сваки радник, укључујући оне који су ангажовани у нестандардним облицима запослења. Комисија намерава да предложи ревизију те директиве до краја године.
Комисија је покренула и саветовање о приступу социјалној заштити како би се одредила могућа нова правила за то подручје. Права и обавезе повезани са социјалном заштитом настајали су током времена углавном за особе са стандардним уговорима о раду, а недовољно су разрађени за особе које су самозапослене или ангажоване у нестандардним облицима запослења. Данашњи флексибилнији услови рада омогућују нове прилике за запошљавање, посебно младих, али би могли узроковати и нове облике неизвесности и неједнакости. Комисија жели да отклони те недостатке и истражи начине како да свакој запосленој особи на темељу њених доприноса осигура приступ социјалној заштити и службама за запошљавање.
Коначно, Комисија је донела појашњење Директиве о радном времену у којем је навела смернице за тумачење разних елемената те директиве у складу са све развијенијом судском праксом. Тиме ће се државама чланицама помоћи да правилно спроводе правне тековине и избегну нове поступке због повреде права.
Контекст
Напредак у остваривању начела и права утврђених у оквиру Европског стуба социјалних права заједничка је обавеза и одговорност институција Уније, држава чланица, социјалних партнера и других заинтересованих страна. Европска комисија ће помоћи у успостављању оквира и усмеравати спровођење тог стуба, потпуно поштујући надлежности држава чланица и узимајући у обзир различите околности у државама чланицама, те садашњу и будућу стварност.
За делотворну примену низа начела и права обухваћених стубом биће потребне даље законодавне иницијативе, попут предложене Директиве о равнотежи пословног и приватног живота. Уколико буде потребно, постојеће законодавство Европске уније ће се ажурирати, допунити и боље спроводити, за шта је пример појашњење Директиве о радном времену. Комисија ће у свим случајевима настојати да спроведе опсежне консултације и укључи све актере, у чему посебну улогу имају социјални партнери, као што то показују два нова саветовања.
Извор: europa.eu
pdf [3 MB]
Оставите коментар