Влада Републике Србије
Током последњих десет година Европска унија дефинише стандарде за процену утицаја јавних политика. Инсистира се на увођењу система за процену утицаја, дефинисању индикатора за процену квалитета прописа, као и других инцијатива за управљање јавним политикама и законским регулативама.
У овом тренутку процена утицаја јавних политика није формални захтев за земље чланице ЕУ, а одредбе европских институција у вези са проценама утицаја имају статус необавезујућих препорука. Ипак, због важности ових процеса, Европска комисија је креирала модел интегрисане процене утицаја, који је ступио на снагу 1. јануара 2003. године. Главни циљ овог модела био је да се и конкурентност и циљеви одрживог развоја, рангирани међу највишим приоритетима агенде ЕУ, на одговарајући начин узму у обзир у раним фазама регулаторног процеса.
Анализа утицаја политика је процес који помаже доносиоцима одлука да разумеју до каквих жељених и/или нежељених ефеката доводе мере које се креирају или реализују на нивоу државе. Добро осмишљавање мера и интервенција захтева да доносиоци одлука пре свега разумеју какви ће бити ефекати предложених или усвојених мера на грађане/ке и институције.
Због свега наведеног, анализа утицаја политика све више се посматра као драгоцена функција система. Систематско увођење анализе утицаја политика треба да доведе до побољшања опште успешности јавног сектора, транспарентнијег рада управе и прилике за мобилизацијом ширег друштвеног капитала.
Пракса у већини земаља ОЕЦД-а показала је да одговорност за спровођење анализе утицаја лежи на министарствима. Иако се стављањем анализе утицаја у надлежност доносилаца законских прописа заправо побољшава „својина” над анализом утицаја, као и њено интегрисање у процес одлучивања, она лако може бити скренута на споредни колосек од стране појединих ресорних министарстава. Уколико се користи спољна експертиза, државни службеници треба да буду укључени у процес у највећој могућој мери.
Због ове чињенице често се предвиђа надзорна улога која се поверава некој централној или ad hoc специфичном тиму/агенцији који треба да осигура принцип независности.
Један од предуслова за спровођење анализе утицаја политика јесте висок ниво политичке подршке за концепт процене утицаја и за његову практичну примену. Такође, потребно је узети у обзир институционални, друштвени, културни и правни контекст земље. Неопходно је увођење одређених процедура као што су стратешко планирање, хоризонтална и вертикална координација, сакупљање података, консултативни механизми, механизми праћења и контроле квалитета.
Интеракција и сарадња између академске и истраживачке заједнице, креатора политика и практичара један је од предуслова за унапређење процеса одговорног креирања јавних политика и ефикасног коришћења чињеница и података. Неопходно је да, са једне стране креатори политика разумеју вредност података и да буду информисани о доступним истраживањима, али са друге стране важно је да научна и истраживачка заједница на адекватан начин утичу на креирање друштвених промена.
Комплексни проблеми по правилу захтевају холистички приступ, где строге границе научних дисциплина морају устукнути пред захтевним циљевима постављеним пред научну заједницу и пред државу.
Формирање интегрисаних тимова за креирање јавних политика заснованих на подацима све већа је пракса на нивоу ЕУ. Ови тимови састоје се од: доносилаца одлука, представника академске заједнице, истраживача, практичара, представника циљних група на које се политика односи. На нивоу ЕУ, све више је примера мултидисциплинарних и колаборативних истраживања, која доприносе томе да се проблеми анализирају на комплекснији начин, али и да креирање јавних политика буде у што већој мери усклађено са потребама грађана и расположивим ресурсима. За земље у транзицији, на путу ка чланству у ЕУ, овакав приступ је нарочито важан.
pdf [3 MB]