Процес приступања Европској унији (ЕУ) подразумева прихватање права и обавеза на којима се заснива ЕУ, њеног институционалног оквира и правних тековина (енгл. acquis), као и успостављање, одржавање и унапеђење политичких, правних и економских односа између заинтересоване државе за чланство и држава чланица ЕУ.
Преговори о приступању предстваљају кључну фазу на европском путу државе кандидата. Приступни преговори подразумевају постепено прилагођавање и усклађивање националног правног система са правом ЕУ, које је за потребе приступања подељено у 35 поглавља. Преговоре у име Републике Србије води Влада која је успоставила одговарајућу структуру и дефинисала потребне процедуре за вођење приступних преговора.
Република Србија има статус земље кандидата за пријем у чланство Европске уније. Приступни преговори су отпочели 2014, а до краја 2019. године отворено је 18 поглавља, од којих су два привремено затворена. Највећи изазови у досадашњем процесу преговора односе се на динамику реформи у области владавине права и нормализацију односа са Косовом*. Поглавља у вези са темама социјалног укључивања и смањења сиромаштва (Приступни преговори са ЕУ) углавном добијају оцену о умереној припремљености у годишњим извештајима Европске комисије. Тим активно ради на успостављању регулаторних оквира и изградњи људских, институционалних и административних капацитета у циљу побољшања положаја осетљивих група.
Активности Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва:
Најновије вести из Тима можете прочитати у области: ЕУ интеграције.
Документи и публикације:
*Ова ознака не доводи у питање ставове о статусу и у складу је са Резолуцијом СБУН 1244/1999 и Мишљењем Међународног суда правде о проглашењу независности Косова.
Контакт особа: Миљана Ђурчевић Цуцић, miljana.cucic@gov.rs
Положај жена у Републици Србији
Према подацима пописа становништва из 2011. године, жене чине 51,3% укупног броја становника Републике Србије. Различита истраживања, међутим, показују да се жене у Републици Србији налазе у неповољнијем положају у односу на мушкарце у готово свим областима друштвеног живота.
Индекс родне равноправности за Републику Србију указује на то да је родна неравноправност у одређеној мери заступљена у свим областима које Индекс обухвата, а то су моћ, знање, рад, новац, време и здравље.
Када је реч о учешћу на позицијама одлучивања у политичкој сфери, удео жена у Влади Републике Србије је 23,8%, а међу посланицима у Народној скупштини 37,2% јесу жене, што је делимично последица увођења законских квота у погледу заступљености жена у законодавним телима. На локалном нивоу, подаци из 2018. године показују да је у локалним скупштинама 32,7% одборница, председница скупштина општина/градова је 14,4%, а градоначелница/председница општина свега 7,9%. Равноправна заступљеност жена на позицијама одлучивања не значи нужно и равноправно учешће жена у доношењу одлука, али јесте један од предуслова.
Запосленост и достојанствен рад представљају важне факторе за постизање родне равноправности и смањења сиромаштва. Стопа запослености жена 2016. године износила је 38,1%, а мушкараца 52,8%. Жене су 2014. године биле мање плаћене од мушкараца за 8,7%.
Подаци у домену знања указују на то да је међу женама које студирају већи удео оних које се образују у областима друштвених и хуманистичких наука, него што је то случај међу мушкарцима, што је повезано с неповољнијим положајем жена у домену рада. Наиме, у периоду 2014–2016. године забележено је благо повећање запослености жена, али оне настављају да буду концентрисане у секторима образовања, здравља и социјалних услуга, које одликују ниже зараде.
Додатно, жене се у много већој мери баве активностима из области тзв. економије бриге у односу на мушкарце, због чега им остаје мање времена за активности које се тичу личног развоја и благостања. Наиме, 67,9% жена и само 11,5% мушкараца кува и/или обавља послове у домаћинству сваког дана. Такође, 41,2% жена старијих од 18 година свакодневно брине о старијима, деци и члановима/ицама породице са инвалидитетом, док то свакодневно чини 29,5% мушкараца.
Положај ЛГБТИ заједнице у Републици Србији
Лезбејке, гејеви, бисексуалне, транс* и интерсекс особе (ЛГБТИ) у Републици Србији налазе се у веома неповољном положају. Учестали су акти ширења и подстицања мржње и нетрпељивости према ЛГБТИ особама у јавном простору, као и различити облици насиља.
Како налази истраживања показују, и даље постоји изражена социјална дистанца према припадницима/ама ЛГБТИ популације – 22% испитаника/ца не жели да им припадници/е ЛГБТИ популације буду колеге/инице, 30% не жели да се с њима дружи, 45% не жели да ЛГБТИ особе буду васпитачи/це њихове деце, док би се 63% испитаника/ца противило томе да они сами или њихова деца буду у браку с ЛГБТИ особом.
У Републици Србији су у посебно тешком положају транс* и интерсекс особе, јер су изложене стигматизацији, неразумевању и различитим облицима непосредне и посредне дискриминације, а њихов положај није адекватно законски регулисан.
Активности Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва:
Најновије вести из Тима можете прочитати у области: Осетљиве групе и људска права.
Документи и публикације:
Контакт особа: Јована Илић, jovana.ilic@gov.rs
У Републици Србији не зна се поуздано укупан број особа са инвалидитетом. Према подацима пописа становништва из 2011. године, 571.780 (8%) грађана/-ки Републике Србије може се сматрати особама с инвалидитетом. Од укупног броја особа с инвалидитетом, 58,2% јесу жене. Када је реч о тешкоћама, највећи је проценат особа које имају тешкоће с мобилношћу, а најмањи оних који имају проблеме у комуникацији.
Особе са инвалидитетом представљају једну од најугроженијих група становништва у свим областима друштвеног живота. У Републици Србији и даље су многи јавни објекти и површине неприступачни, отежан је приступ информацијама и комуникацијама особама са сензорним инвалидитетом, а ова група грађана и грађанки наилази и на значајне баријере приликом запошљавања. Посебно забрињава лош положај особа с интелектуалним и психосоцијалним тешкоћама, које су изложене ризику лишавања пословне способности.
Активности Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва:
Најновије вести из Тима можете прочитати у области: Осетљиве групе и људска права.
Документи и публикације:
Контакт особа: Јована Илић, jovana.ilic@gov.rs
Положај Рома и Ромкиња у Републици Србији
Према подацима пописа становништва из 2011. године, у Републици Србији живи 147.604 лица ромске националне припадности, што чини удео од 2,05% у укупном становништву. Ипак, процене различитих организација указују на то да је број Рома и Ромкиња у Србији знатно већи од онога сто званична статистика показује. Истраживања сведоче о томе да се Роми и Ромкиње у Србији налазе у неповољнијем положају у односу на већинско становништво у готово свим областима друштвеног живота.
Подаци у домену образовања указују на то да само 6% деце узраста од три до четири године из ромских насеља похађа програме предшколског образовања, 84% деце уписује основну школу, а завршава је само 67% у поређењу са 96% неромске популације. Ситуација је још неповољнија када је у питању средњошколско образовање, јер само 22% адолесцената из ромских насеља похађа средњу школу (девојчице 15%). Средњу школу успешно заврши свега 17% Рома и Ромкиња, а само 1% има стечено високо образовање.
Стопа незапослености Рома је изразито висока и износи 36% (45% за Ромкиње) у поређењу са 16% у општој популацији. Чак три четвртине Рома и Ромкиња је без икаквог радног искуства. У укупној регистрованој незапослености готово 90% Рома/Ромкиња је без квалификација или са ниским нивоом квалификација, што кореспондира њиховој преовлађујућој образовној структури. Посматрано према трајању незапослености, две трећине незапослених припадника ромске заједнице има статус дугорочно незапослених лица, односно тражи посао дуже од 12 месеци.
У Србији су регистрована 583 подстандардна ромска насеља у којима велики број ромских домаћинстава нема приступ електричној енергији (32% подстандардних ромских насеља није прикључено на мрежу електричне енергије), води за пиће (у 38% подстандардних ромских насеља стамбени објекти нису прикључени на водоводну мрежу) или прикључак на канализацију (у 74% подстандардних ромских насеља стамбени објекти нису или не могу бити прикључени на канализациону мрежу).
Што се тиче здравља ромске популације, у изразито неповољном положају јесу жене и деца. Наиме, само 12,7% ромске деце је примило све препоручене вакцине, у поређењу са 70,5% неромске деце у земљи. Проценат жена старости од 20 година до 24 године које су родиле најмање једно живорођено дете пре своје 18. године у ромским насељима износи 38,3%, док на нивоу Србије износи 1,4%.
Активности Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва:
Најновије вести из Тима можете прочитати у области: Осетљиве групе и људска права.
Документи и публикације:
Контакт особа: Славица Денић, slavica.denic@gov.rs
Према последњем попису становништва Републике Србије из 2011. године, 2,68% популације је без школске спреме, 11% има непотпуно основно образовање, док од укупне популације скоро 21% има завршену само основну школу, 49% средњу, 5,65% вишу и 10,59% високу школу.
Инклузивно образовање представља могућност образовног система и обавезу државе да сваком детету, ученику/ци омогући да учи и развија се у складу са својим специфичностима. Инклузивно образовање које је прилагођено потребама појединца омогућава да свака индивидуа развија своје потенцијале, буде прихваћена и равноправна. Решења која произлазе из прилагођавања појединачним потребама омогућавају да свако живи самостално, достојанствено и да има смањену потребу за здравственим и социјалним услугама.
Образовање појединцу омогућава да оствари виши животни стандард, има боље здравље, нађе бољи посао, буде задовољнији животом и оствари виши степен укључености у друштвене токове. Истраживања показују да социоекономски статус у којем дете одраста има пресудни значај за његову будућност. У породицама где је тај статус низак или су родитељи нискообразовани, деца имају нижа образовна достигнућа, теже напредују и тиме су у већем ризику од сиромаштва, које у оваквим породицама постаје „наследно“.
У Србији и даље имамо ученике и ученице који одустају од редовног основног школовања и они су најчешће из маргинализованих група. Проценат деце из ромских насеља која заврше основну школу износи свега 64%, што је значајно мање у поређењу с 93% деце из опште популације. Проценат похађања средњошколског образовања мањи је међу децом из осетљивих група. Подаци указују на то да међу најсиромашнијима средњу школу похађа свега 74% деце (68,2% дечака и 83,3% девојчица). Иако је број ученика који су уписани у средње школе на основу мера афирмативне акције (мере за ученике/студенте из ромске популације или за особе са инвалидитетом за упис у средње и високе школе под повољнијим условима) значајно повећан у претходном периоду, проценат деце из ромских насеља која похађају средњу школу и даље је низак и износи 21,6% односно свега 14,9% девојчица и 28% дечака.
Број студената/ткиња обухваћених афирмативним мерама кроз програме Владе у школској 2017/2018. години износи 471, док је број студената/киња обухваћених афирмативним мерама кроз друге програме у школској 2017/2018. години 526. Иако у порасту, овај број студената и студенткиња из осетљивих група и даље је веома мали у односу на општу популацију.
Број особа старости од 25 година до 64 године које учествују у програмима целоживотног учења изузетно је мали у односу на показатеље Европске уније и 2017. износио је 4,6%. Број особа које су рано прекинуле школовање, незапослене су и нису на обуци (NEET) и даље је висок – 18% лица од 15 година до 24 године старости с основним образовањем (ISCED 2) није укључен у образовање или обуку, односно око 22% особа старости између 15 и 29 година.
Активности Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва:
Најновије вести из Тима можете прочитати у области: Образовање.
Документи и публикације:
Контакт особа: Драгана Малиџан Винкић, dragana.malidzan@gov.rs
Према Закону о младима, омладином или младима у Републици Србији сматрају се лица од 15 до 30 година живота. Овако висока старосна граница се делом може приписати глобалним друштвеним променама које су довеле до феномена „продужене младости”, који подразумева дужи период процеса образовања, каснији улазак на тржиште рада, као и касније заснивање брака и родитељства. Према попису становништва из 2011. године, млади у Републици Србији чине 18,4% укупне популације (1.322.021 младих).
Све већи број истраживања указује да се услед демографског старења и емиграције број младих у Србији смањује. Млади су врло хетерогена група, те сходно томе мере и услуге треба да буду прилагођене одређеној групацији младих, а посебно када су у питању категорије попут незапослених, оних који нису у образовању и не раде (NEET категорија), затим неквалификована лица, младе жене, дугорочно незапослени млади, Роми/киње, млади са инвалидитетом, млади у руралним подручјима.
Незапосленост је један од кључних изазова младих у Србији. Стопа незапослености младих у Србији у 2017. години била је двоструко већа од стопе незапослености њихових вршњака у ЕУ-28 (26,7% у поређењу са 13,2% у ЕУ-28), док је стопа запослености младих у Србији била значајно мања од стопе запослености младих у ЕУ-28 (34,9% у РС и 49,2% у ЕУ-28). Иако подаци за период 2014–2017. показују смањење стопе неформалне запослености за 3 процентна поена, они такође показују и да петина младих у Србији ради у неформалној економији без основне правне заштите коју обезбеђује уговор о раду. Више о положају младих на тржишту рада у Републици Србији можете пронаћи на овом линку:http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/o-nama/inicijativa-za-zaposljavanje-mladih/polozaj-mladih-na-trzistu-rada/
Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва за период 2014–2017. године наводи да је дошло до побољшања положаја младих на тржишту рада (стопа активности младих је порасла за 1,8 процентних поена, а стопа запослености за 10,6 процентних поена), али и да је потребно удруживање свих расположивих ресурса како би млади људи у Србији имали одговарајуће место у друштву.
Активности Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва:
Најновије вести из Тима можете прочитати у области: Економски развој и запошљавање.
Документа и публикације:
Контакт особе: Александар Рончевић, a.roncevic@gov.rs и Бобан Гледовић, boban.gledovic@gov.rs
Билтен о социјалном укључивању