Влада Републике Србије
Један од предуслова за спровођење анализе утицаја политика јесте висок ниво политичке подршке за концепт процене утицаја и за његову практичну примену. Такође, потребно је узети у обзир институционални, друштвени, културни и правни контекст земље. Неопходно је увођење одређених процедура као што су стратешко планирање, хоризонтална и вертикална координација, сакупљање података, консултативни механизми, механизми праћења и контроле квалитета.
1. Утицај реализованих анализа и креираних препорука на доношење одлука, у директној је вези са степеном сарадње који је остварен са доносиоцима одлука.
У складу са тим, препоруке за наредни циклус анализа су:
- Предмет и циљеве анализа креирати у тесној вези са доносиоцима одлука, како би се осигурало да постоји потреба за одређеном врстом анализа и како би се осигурало да налази и препоруке реализоване анализе буду у функцији креирања нових законских решења, стратешких циљева и мера
- У току израде анализа организовати редовне консултације са доносиоцима одлука
- У представљању основних налаза и анализа, важно је да доносиоци одлука (Министарства) имају водећу улогу у организовању ширег консултативног процеса са експертском заједницом и осталим релевантним актерима
2. Утицај реализованих анализа и креираних препорука на доношење одлука зависи од политичке одлуке и од ингеренција различитих актера. На пример, реализација неких од предложених мера у области образовања, не зависи само од Министарства просвете (повећање буџетских давања). Неки даљи кораци зависе од политичких одлука (Стратегија развоја образовања), реализација неких мера зависи од воље великих интересних група (реформа наставничких факултета) а неке су ствар капацитета самог Министарства просвете (нпр. JISP и индикатори образовања). Слична је ситуација и код буџета и издвајања за мере подршке пољопривреди и руралном развоју.
У складу са тим, препоруке за наредни циклус анализа су:
- На самом почетку процеса, важно је идентификовати различите актере и обезбедити консенсуз различитих интересних група. Формирати саветодавно тело од представника различитих министарстава, донатора, представника цивилног друштва и експертске заједнице.
- Неопходно је остварити најтешњу сарадњу са Министарством финансија при изради анализа.
3. Утицај реализованих анализа и креираних препорука на доношење одлука зависи од квалитета самих анализа и креирања препорука у складу са специфичностима контекста и капацитета у Србији. Утицај је у директној вези са кредибилитетом и ауторитетом истраживача у друштву, и са њиховом укљученошћу у политички живот заједнице, тачније у процесе доношења одлука које се тичу стратешких и законодавних политика.
У складу са тим, препоруке за наредни циклус анализа су:
- При селекцији експерата који ће радити на изради анализа, потребно је водити рачуна о њиховом пре свега експертском ауторитету и о њиховом познавању живота заједнице са различитих аспеката.
- Потребно је идентификовати групу истраживача различитих експертских знања, како би се сагледали аналитичко истраживачки капацитети у земљи и како би се они даље унапређивали
Интеракција и сарадња између академске и истраживачке заједнице, креатора политика и практичара један је од предуслова за унапређење процеса одговорног креирања јавних политика и ефикасног коришћења чињеница и података. Неопходно је да, са једне стране креатори политика разумеју вредност података и да буду информисани о доступним истраживањима, али са друге стране важно је да научна и истраживачка заједница на адекватан начин утичу на креирање друштвених промена.
Формирање интегрисаних тимова за креирање јавних политика заснованих на подацима све већа је пракса на нивоу ЕУ. Ови тимови састоје се од: доносилаца одлука, представника академске заједнице, истраживача, практичара, представника циљних група на које се политика односи. На нивоу ЕУ, све више је примера мултидисциплинарних и колаборативних истраживања, која доприносе томе да се проблеми анализирају на комплекснији начин, али и да креирање јавних политика буде у што већој мери усклађено са потребама грађана и расположивим ресурсима. За земље у транзицији, на путу ка чланству у ЕУ, овакав приступ је нарочито важан.
Искуства и научене лекције које су произашле из овог процеса, послужиле су као добар основ да Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва креира оквир за систематски приступ процесу: Доношења одлука заснованих на подацима, као и да идентификује приоритете и потенцијална поља деловања за наредни период.
Надамо се да ће и свим осталим истраживачима, стручној заједници и доносиоцима одлука ова искуства помоћи у ефикасној и делотворној примени овог драгоценог приступа у наредном периоду.
pdf [3 MB]