Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пандемија корона вируса је продубила јаз међу половима и одложила постизање пуне родне равноправности за неколико деценија, показује глобални извештај о равноправности полова Светског економског форума (WEF), објављен крајем марта.

Прогрес према пуној родној равноправности стагнирао је у 2020. години у неколико водећих економских сила и у неким од најмногољуднијих држава, делом и због тога што је пандемија теже погодила секторе у којима ради сразмерно више жена, а делом и због додатног притиска којем су биле изложене у домаћинству, показује Глобални извештај о родном јазу 2021.

У извештају је положај жена у укупно 156 држава рангиран на основу њиховог учешћа у економском животу, у политици, приступа образовању и на основу здравствених околности и животног века.

Према та четири критеријума, на основу чињеничних података процењен је јаз који у некој земљи постоји између полова, независно од степена развоја неке државе и реалних могућности које она нуди својом становницима.

На врху табеле као земља са најмањим родним јазом по дванаести пут се нашао Исланд, а следе још две нордијске земље, Финска и Норвешка. На четвртом месту је Нови Зеланд, а на петом Шведска. Међу првих десет земаља нашле су се и две афричке земље, Намибија и Руанда, као и Литванија, Ирска и Швајцарска.

Србија је у извештају за 2021. годину, уз Литванију, Источни Тимор, Того и Уједињене Арапске Емирате, наведена као једна од пет земаља које су забележиле највећи напредак, и на укупној ранг листи, која комбинује сва четири критеријума, заузела је 19. место.

Према појединачним критеријумима, Србија је на 54. месту по партиципацији жена у економији, иза Либерије, а испред Велике Британије. По приступу образовању је на 52. месту, а по здравственим условима на 89. месту. Најбољи ранг, 21. место, Србија има када је реч о утицају жена у политици.

Према методологији извештаја, када је реч о учешћу и могућностима жена у економији, прва два места заузели су Лаос и Бахами. У погледу образовања прво место дели 26 земаља, међу којима су и Аргентина, израел, Словачка, Лесото, Русија, Канада, Финска…

Табела која приказује утицај жена у политици, у великој мери личи на укупну ранг листу и на прва три места су Исланд, Финска и Норвешка.

У извештају се оцењује да је погоршање родне равноправности у великој мери последица управо продубљивања политичког јаза између мушкараца и жена.

Наводи се податак да упркос напретку у већини земаља, жене у свету чине само 26,1% посланика и 22,6% министара. За затварање тог јаза у области политике при садашњем темпу ће бити потребно 145,5 година.

Веома мали напредак забележен је од 2020. године и у области економије, где са једне стране расте број жена међу висококвалификованим стручњацима, али и упорно опстају разлике у примањима и мала заступљеност жена на руководећим положајима. Затварање тог јаза би при садашњим трендовима и темпу, захтевало чак 267 година, процењује се у извештају WEF.

Поред тога, у извештају се упозорава да су управо сектори у којима су жене традиционално мање заступљене, они од којих се очекује брз раст и „послови будућности”. Тако у „рачунарству у облаку” жене чине свега 14% запослених, у инжењерским дисциплинама 20%, а у обради података и вештачкој интелинцији 32%. Извештај је показао и да је женама далеко теже него мушкарцима да добију радно место у неком од таквих „послова будућности”.

Једини јаз који је у доброј мери затворен је онај који се односи на приступ жена образовању и на здравствене услове. Тако је 37 земаља постигло пуну родну равноправност у области образовања, а у погледу здравствених услова то је глобално постигнуто 95%.

Као регион, и даље најбоље резултате показује Западна Европа, која је, како показује извештај, „затворила” укупно 77,6% јаза између полова. Следи Северна Америка, коју чине САД и Канада, са 76,4%.

У Латинској Америци и Карибима је укупан родни јаз, који показује положај жена по сва четири примењена критеријума, затворен 72,1%, а у Источној Европи и Централној Азији 71,2%.

На зачељу су Јужна Азија, и Блиски исток и Северна Африка, који су затворили једвна нешто више од 60% јаза између полова.

Иако су разлике наизглед мале, велику улогу игра и брзина прогреса у успостављању родне равноправности па ће Западној Европи са садашњим трендом бити потребне 52 године да потпуно затвори постојећи јаз, а Источној, иако заостаје само неколико процената, више од 134 године, наводи се у извештају.

Извор: EURACTIV.rs