Влада Републике Србије
Драженко Митровић до сада је освојио 19 одличја
Са Параолимпијских игара у Лондону, одржаних овога лета, српски такмичари вратили су се са пет медаља – две златне и три сребрне. Успех се ту не зауставља: постали су власници и три светска рекорда, два четврта и још неколико високо рангираних резултата. И, како кажу, такву праксу сигирно неће прекинути ни наредног лета, када их у Лиону, у Француској, очекује Светско атлетско свеинвалидско првенство.
Драженко Митровић за себе каже да је врхунски спортиста: „Нисам професиналац, јер у параолимпијском спорту нема новца. Али, по свему осталом – режиму рада, припремама, тренингу – не разликујем се од других најбољих спортиста“, објашњава 33-годишњи власник чак 19 медаља са најзначанијих такмичења широм планете. Драженко читаву деценију доноси најсјајније медаље са светских, европских, националних такмичења, и највећих – Параолимпијских игара.
На овим последњим, одржаним у Лондону крајем лета, повреда га је спечила да се попне на највише постоље. Његов хитац диска од 32,97 m био је довољан „само“ за нови светски рекорд! „Е, ту је онај фактор среће који је увек присутан у спорту, а сада је недостајао“, каже, не скривајући мало разочарање што се није окитио златом.
Тања Драгић тренира два пута дневно, по два и више сата по тренингу
Сигурна у себе и уверена да ће пружити максимум, јер трему заборавља неколико дана пре такмичења, била је и Тања Драгић. Слабовида девојка је копље бацила далеко, најдаље од свих кокуренткиња (42,51 m), таман до злата. Њен хитац је такође уписан као нови светски рекорд.
Питамо је где проналази мотив да вредно тренира? У оним тренуцима када се у зноју и напору појави питање: зашто?
„Увек је присутна жеља за доказивањем. За победом! За доказивањем ником другом, већ пред самим собом. Вредно радиш, тренираш и знаш да само на такмичењу можеш да покажеш све оно што си пре тога тренирао“, једноставно објашњава девојка која је од најранијег детињства у спорту, а од овог октобра и бруцош на смеру Рекреација на Факултету спорта и физичке културе у Београду.
Сасвим уобичајено прихвата да је најбоља у својој дисцииплини, јер зна колико је времена и труда уложила у напорне тренинге. Једноставно каже да је задовољна постигнутим. Највљује да ће већ после месец и по дана одмора поново кренути са озбиљним тренирањем.
Жељко Димитријевић је за две године стигао од рекреативца до спортисте са врхунским резултатима
Учинком у Лондону, и то оним најсјајнијим – златном медаљом у дисциплини бацања чуња – презадовољан је и Жељко Димитријевић, станар Дома за одрасла инвалидна лица. „Како да не будем пресрећан! До пре само две године бавио сам се само рекреативно спортом. А онда ме је видео Властимир Голубовић и позвао да се више посветим тренинзима.“ Овог лета остварен је успех на Европском првенству у Холандији, што је потврђено и златом пред 80.000 гледалаца у Лондону. „Где ћете више?“, пита уз осмех Жељко.
А да су услови за припреме били далеко од идеалних потврђује Властимир Голубовић, њихов тренер и селектор параолимпијске репрезентације. „Ево, Драженко и Жељко тренирају овде у дому, у приручној теретани. Тања је током интензивних припрема морала да прима блокаде, баш зато што је понекад вежбала на неприлагођеној подлози“, прича Голубовић. „Параолимпијци тренирају као и остали спортисти само што се ритам прилагођава њиховим физичким могућностима. Ту је и она техничка страна: на пример, у теретани мора да буде обезбеђен прилаз за колица. А овде у Београду, нажалост, нема теретане која је архитектонски прилагођена. Немамо терен са тартаном. Ипак, надамо се да ће се – након овог успеха и озбиљне најаве највиших државних функционера који су нас примили после Лондона – та ситуација променити набоље.“ Истичу да је подршка највише стизала од Параолимпијског и Олимпијског комитета, као и од Министарства спорта и омладине.
Као чланови клуба „Погледи“ у коме су станари Дома са Бежанијске косе, двојац и Тања имали су тек неку седмицу одмора, а онда, уз прецизна упутства тренера – чика Голуба, како га ословљавају – настављају до следећих подвига. И, како кажу, њима је то потпуно уобичајено. Они су навикли на успех и веру да их ништа не може поколебати. Остаје другима да се прилагоде тој чињеници!
pdf [3 MB]
Оставите коментар