Влада Републике Србије
Пише: Ивана Васиљевић (Блог о социјалном укључивању)
У одјавној недељи трећег разреда, договорила сам са својим ученицима да организујемо пикник у зеленом окружењу надомак школе.
Видела сам велики потенцијал у томе да заједно доручкујемо под ведрим небом, и у учионици ван учионице in vivo учимо о пријатељству, дарежљивости, дељењу, љубазности, нежности, подржавању, охрабривању, толеранцији, могућим начинима забаве…
РЕЦЕПТ ЗА УСПЕШАН ПИКНИК
Неопходни састојци:
- насмејана и весела деца
- разноврсне слане и слатке ђаконије
- гладна деца
- пуфнасти у кокице маскирани облаци
- карирани ћебићи
- карте, споменари, фризбији, лопте, песма…
- прича о змају Јови
- још пуфнастих облака
- четинари за верање по тањим од најтананијих грана
Поступак прављења успешног пикника:
Кариране ћебиће правилно распоредити по зеленој травнатој подлози, а потом их прекрити разноврсним сланим и слатким ђаконијама. Поставку равномерно употпунити гладном децом и пуфнастим, у кокице маскираним облацима. Филовати друштвеним играма, попуњавањем споменара, певањем, ударањем фризбијем и лоптом по главама ситих. Потом читати са предвиђањем причу Змај Јова. Ослушкивати шта деца имају да кажу о причи, подстицати дискусију на тему пријатељства, начина на које бирамо пријатеље, критеријума по којима бирамо пријатеље… За разнежене наручити још неколицину пуфнастих облачића. Потом све премазати верањем по локалним четинарима. Служити врууууућееееее!
(…)
Тренутак у којем су веште одељењске веверице кренуле да се спонтано пењу по дрвећу, преселио је пикник међу зимзелене крошње. У чаврљавој веверичастој атмосфери, док сам ја покушавала да физички подржим прве покушаје пењања охрабрених веверица у покушају, Данило – дечак са тешкоћама из спектра аутизма узео је мој фотоапарат и кренуо да фотографише децу.
Потом је изразио жељу да се и сам попне на дрво. Неколико експерата на тему одабрало је на које дрво Дача треба да се попне, на које гране да седне, како да му помогнемо да се попне и буде безбедан. Успело је из прве!
(…)
Холистички, инклузивни приступ образовању подразумева тумачење значења појма образовање далеко обухватније од пуког стицања академских знања и вештина, као оног које се односи на развој личности детета путем учења социјалних знања и вештина. Усвајање универзалних људских вредности кроз учење о вештинама позитивне комуникације, деца најверодостојније пролазе искуствено, кроз сопствени доживљај. Учење по моделу нуди аутентичну подршку пожељним облицима понашања и даје потврду/смисленост самом знању о животним вредностима in vivo.
Опуштена, пријатна и подржавајућа атмосфера у школском окружењу које негује најплеменитије врлине попут поштовања, уважавања, саосећајности, разумевања, племенитости… предуслов је учењу о животним вредностима. Тако подржана, обухваћена деца имају прилику да се, у за њих безбедном окружењу отварају, изражавајући своје мисли и осећања. Охрабривање развоја самосвести, самопоуздања и љубави према себи, води дете ка развијању односа пуног поштовања и љубави према другима – контакту у Љубави.
Текст “Пикник на дрвету” Иване Васиљевић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар