Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Бављење комплексним проблемом бескућништва захтева од креатора политика да решења која нуде буду брза и ефикасна, односно да успостављају активан однос према чињеници да су особе у ситуацији бескућништва у својеврсној кризи свакодневно. Одржива решења се издвајају од осталих по томе што самим својим дизајном моделују неопходну промену у приступу друштвеној групи у потреби.

Управо у тој тачки, како креирати интегрисане и дугорочне одговоре на кризна питања у једном друштву, почиње наш разговор са тимом Фондације ADRA (Адвентистички хуманитарни и развојни рад) која стоји иза иницијативе Друмодом.

Друмодом је име програма подршке особама у ситуацији бескућништва, а истовремено и јединственог покретног сервиса у оквиру тог програма.

Катарина Богдановић

Друмодом је специјално возило које у Београду три пута седмично на различитим пунктовима у граду, особама у ситуацији бескућништва нуди услуге из три области – хигијенско-дистрибутивне, здравствене заштите и психосоцијалне подршке.

У дизајнирању овог сервиса, аутори су кренули од окоснице проблема – највећи број особа у ситуацији бескућништва нема лична документа, што их, поред генералне друштвене стигме, онемогућава да приступе социјалним сервисима и тако започну пут поновног укључивања у друштво.

„Наши корисници су у том смислу и административно невидљиви и ми смо ту прву препреку ка приступу основном достојанству желели да у потпуности уклонимо овим сервисом”, објашњава Катарина Богдановић, социјална радница у ADRA-и, мултидимензионалност невидљивости којом су искуства особа у ситуацији бескућништва обележена.

Управо стога, корисници и кориснице Друмодома имају пун приступ свим његовим услугама без предуслова поседовања личних докумената.

Описујући интегрисаност као специфичност интервенције овог сервиса, директор фондације ADRA Игор Митровић наводи да гости Друмодома у њему могу да се окупају, ошишају, приме пакет са храном или одећом, предају прљаву одећу, која се потом пере у Адрином вешерају на другој локацији и враћа им се у договорено време.

Здравствене услуге подразумевају теренски рад, посету корисника на местима где бораве, здравствено саветовање, тријажу, упућивање на системску подршку од стране домова здравља, пратњу, посредовање у заказивању термина прегледа, комуникацији са здравственим радницима и другим службеницима, покривање трошкова специјалистичких прегледа, лабораторијских анализа, лечења и праћење стања.

Према Игоровим речима, теренски рад је кључан у потрази за добрим моделом. Друмодом иницијатива, како наводи, прво би требало да проблем бескућништва учини видљивијим. У привлачењу пажње јавног, грађанског и приватног сектора, Игор наводи да „програми будућности морају да обухватају и превентивно деловање – да до бескућништва не долази, али и интервентно, да онима који су већ у тој ситуацији умањимо негативне последица таквог начина живота”.

Игор Митровић

Теренски рад у овом сервису незаменљив је из неколико разлога, а круцијални су генерална недоступност корисника и корисница услед специфичне друштвене искључености као и њихове велике мобилности. Подједнако важан аспект је и недостатак поверења који особе у ситуацији бескућништва имају према пружаоцима услуга из система или цивилног сектора. Пред покретачима оваквих иницијатива налази се дуг пут континуиране праксе како би се искуство особа у ситуацији бескућништва разумело, а потенцијална решења прецизно таргетирала конкретне потребе.* У овој тачки, питање видљивости поново добија на значају. „Тренутни сервиси не одражавају искуство особа у ситуацији бескућништва, већ се од особа у потреби очекује да се прилагоде суштински недоступним сервисима и ту има значајног простора за унапређење тренутне ситуације”, скреће нам Катарина пажњу на потребу за променом у самом приступу дизајнирања решења.

Слични сервиси постоје у САД, Солуну и на другим местима широм света, али оно што Друмодом чини посебним је интегрисаност пружања услуга на терену. „Наш сервис издваја се по томе што желимо да тај програм обухвата све врсте потреба код особа у ситуацији бескућништва. Амбиција је да програм проширимо и на услуге подршке с циљем осамостављивања и укључивања у друштво.”

У организацији људских ресурса, ADRA се ослања на сопствене социјалне раднике и раднице, медицинско особље, али и волонтерску подршку на плану пружања хигијенских услуга, као и прикупљању, пријему, сортирању и дистрибуцији донација за шта је пункт најчешће сам аутобус.

Александар Орловић

Александар Орловић волонтира једном месечно пружајући фризерске и берберске услуге корисницима Друмодома. „Имам само најлепша искуства у раду са особама у ситуацији бескућништва. Невероватно је колико су људи захвални и сарадљиви и колико је мало потребно како бисмо допринели њиховом достојанству“, Александрове су речи на тему искуства волонтирања у Друмодом сервису.

У иначе кризној ситуацији, глобална криза изазвана коронавирусом учинила је готово све потребе још хитнијим. У тренутку када је цело друштво увело социјално дистанцирање, ношење маски и знатно ређе напуштање сопствених домова, задовољење ових потреба постало је још изазовније, а прва се на испиту нашла солидарност. „Оне који немају кућу у коју би се склонили, којима су јавне чесме – једини извор текуће воде, биле пресушиле, који нису имали ни за маску, изгледа да смо заборавили да постоје“, сведочи Игор о специфичним ефектима опште ванредне ситуације на животе Друмодом корисника и корисница.

Искуства пружања здравствених услуга током ове кризе, тим ADRA-е је сублимирао у публикацији за коју се надају да ће бити од конкретне помоћи свакоме ко своју праксу жели да посвети решавању питања бескућништва.

Важан део праксе тима ADRA-е је да конкретне priče особа у ситуацији бескућништва приближи широј јавности кроз серијал Животне приче бескућника. Резултати су видљиви у, иначе добрим, али сада и увећаним донацијама као и коментарима грађана на комуникацијским каналима иницијативе. Закључак је да се перцепција полако али сигурно креће у смеру вишег степена емпатије.

Искуство текуће кризе потврдило је став нашег саговорника и тима ADRA-е да је одрживост сервиса у већој и сврсисходнијој сарадњи актера из свих друштвених сектора. Корак ка дугорочнијим решењима поновног укључивања у друштво, као што су запослење и осамостаљивање, не мора нужно да подразумева оснивање нових, колико повезивање постојећих служби и сервиса.

Друмодом на овај изазов одговара кроз услуге психосоцијалне подршке. „Саветовање, информисање о другим сервисима и повезивање, затим подршка у добијању личних докумената, здравственог осигурања кроз посредовање, заговарање код надлежних и покривање такси“, према Игоровим речима, само су неке од активности којима корисници и кориснице Друмодома имају приступ. Артикулишући потенцијалне ефекте боље сарадње постојећих актера, објашњава нам да „многе (кориснике/це) 4.000 RSD дели од добијања докумената који омогућавају приступ бесплатној здравственој заштити, али и социјалној помоћи – једнократној или вишекратној. Свакако и тржишту рада.“

Визија иницијатора Друмодром сервиса јесу стабилност финансирања исто колико и квалитет услуге. У настојању да се пронађу нови модели, друштвена укљученост и (већа) видљивост особа у ситуацији бескућништва намећу се као прироритети. Игор на ту тему истиче конкретне потенцијалне кораке, као што је већа укљученост у попису становништва планираном за октобар 2022. године. „У попису из 2011. пописиване су само оне особе које су се нашле у некој од установа социјалне заштите – прихватилишту, свратишту. Међутим, огромна већина њих се налази изван установа. Мора се наћи начин да се дође до њих да би, за почетак, престали да буду невидљиви. Ту негде почиње освешћивање и бољи системски одговори.”

Најзад, интегрисани приступ креирању одговора на комплексне друштвене проблеме зависи од континуиране комуникације са особама у потреби. Ово је од посебне важности у случају када особе погођене проблемом нису део главних друштвених токова. Наши саговорници нас својом праксом уче и подсећају да се одговор за одрживо дизајнирано решење налази у једном, изнад свега партиципативном, питању: колико тај дизајн рефлектује особе у потреби и како му оне могу приступити из свог реалног, свакодневног искуства неједнакости?

Тим ADRA-е упућује позив свим заинтересованима да се прво боље упознају са конкретним причама и затим континуирано прате позиве на акцију путем Facebook и Инстаграм профила Друмодом иницијативе.

——-

*Игор Митровић, Ива Бубало, „Бескућништво и здравље: Искуство са терена у доба пандемије“ (Београд: Фондација ADRA – Адвентистички развојни и хуманитарни рад), 37.