Влада Републике Србије
Пише: Надежда Сатарић (Блог о социјалном укључивању)
Већ 24. годину за редом, 1. октобра на Међународни дан старијих особа, покушавамо на разне начине да скренемо пажњу на актуелно стање, проблеме и изазове старења нације, као и да актуелној групацији старијих људи укажемо мало више пажње и приредимо више радости, него што то чинимо свакодневно.
Урадили смо то и ове, 2014.године. Већина оних који се баве старијима и старењем на свој начин, почев од локалних самоуправа, до надлежних институција и оргнизација цивилног друштва, имали су разне акције тим поводом.
Моју пажњу тог дана посебно су привукле три различите вести/текстови из медија. Прва је она о показатељима Глобалног индекса старења који приказује мултидимензионалну природу квалитета живота старијих у коме је од 96 земаља у којима је он мерен 2014.године, Србија сврстана на зачеље, односно на 78. место. Све земље из окружења су по том индексу испред нас. Само једна европска земља (Украјина) је иза. Иначе, у 2013. години, овај индекс је мерен у 91 земљи и тада је Србија била на 64. месту.
Глобални индекс старења је дизајниран на премиси “да су сигурност прихода, здравствено стање, позитивни лични капацитети, као и позитивни елементни окружења (транспорт, лична безбедност, друштвене везе и учествовање у друштвеном животу)” веома важни за квалитет живота у старости.
Показатељи о Индексу из 2014.године треба да буду опомена и нашим властима у ком правцу унапредити институционални оквир за побољшање квалитета живота старијих људи.
Друга вест је текст поводом “Годину дана покрета 65+” у коме, између осталог, људи из Фонда Б92 констатују да је “одзив јавности био испод очекивања, које смо заснивали на резултатима акције ‘Битка за бебе’” и даље кажу: “Покушавајући да пронађемо системско решење проблема најугроженијих старијих суграђана, углавном смо наилазили на затвореност, незаинтересованост и равнодушност заједнице.”
Трећи текст је чланак из Политике, “Маторци и лоша деца”, у коме аутор, између осталог, констатује за наш однос према старијима: “Они су нам сметња… покушавамо да их се решимо екстрадицијом у старачке домове, како бисмо што пре скрцкали њихову имовину…”
И то је наша реалност. Ова три текста најбоље осликавају стање ствари у нашем друштву када су у питању старије особе.
Друга два текста нас, практично, терају на размишљање шта се то догодило са нашом породицом и нама самима, и као појединцима и као заједницом?
(…)
Текст “Поводом Међународног дана старијих – Наш однос према њима” Надежде Сатарић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар