Влада Републике Србије
Поглавља 23 и 24 биће међу најзахтевнијим за усклађивање у преговорима о чланству са ЕУ, али и кључна за изградњу ефикасне правне државе. Деполитизација институција и спречавање злоупотребе политичког утицаја само су неке од крупних промена које ће се од Србије тражити да би се повела борба против корупције и створиле непристрасне, ефикасне и одговорне институције. Бројање усвојених закона, стратегија и акционих планова више неће имати толики значај. Чланице ЕУ ће желети да се увере да земља има управо такве институције, да је у стању да спроведе преузете обавезе и да је процес реформи неповратан.
Искуство других земаља које су приступале ЕУ показало је да је стварни напредак у овој области веома тешко остварити, па су Бугарска и Румунија морале да буду стављене под механизам надзора и након што су постале чланице. Зато је донета одлука да се ова поглавља отварају на почетку и затварају на крају преговора, а прва земља на коју је овакав приступ примењен била је Црна Гора.
Без одговарајућег напретка у овим областима неће се дозволити ни напредак у преговорима у целости. Извесно је да ће ове реформе, попут стварања независног и ефикасног правосуђа и одговарајућег система за азил, бити изазов за Србију, јер је реч о областима које Србија с муком покушава да реформише или тек да развије. Такође, држава ће морати да омогући виши ниво заштите људских права, укључујући слободу изражавања или окупљања, што ће у први план ставити питања попут одржавања Параде поноса. На дубину проблема показало је и истраживање спроведено за Новинску агенцију Бета, које је показало да 71% грађана не верује у судове, а 70% грађана тужилаштву, као и да више од 90% грађана сматра да судски поступци трају дуже него што би требало.
Аутор: Маја Познатов
(…)
Текст у целини можете прочитати на сајту www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар