Подкаст – простор нових повезивања : Инклузија

„То је медиј са више душе – медиј који има више живота и прилика да чујемо људе који нису у жижи јавности“ – овако уникатне вредности подкаста као све популарнијег медија, описује Милица Јанковић, активисткиња у области људских права особа са инвалидитетом и ауторка подкаста „Изузет(н)и други”.

Иако глобално подкаст није нова медијска форма, код нас још увек проналази свој локални медијски идентитет. Као и у свету, у њему свој глас и израз проналазе аутори и ауторке који желе да причају нове врсте прича, креирајући за себе нови дигитални медијски простор. Истовремено, они стварају сасвим нове заједнице око тема које су обично недовољно истражене у локалној средини.

Занимљиво је погледати како то подкаст мења поимање заједница и локалности. Како је у питању дигитални, пре свега аудио формат, подкаст се може слушати на неком од уређаја који свакодневно користимо (мобилни телефон, компјутер, таблет), може се слушати на некој од многобројних платформи (Itunes, Stitcher, Mixcloud, Soundcloud и друге) или се може преузети као аудио датотека. Све ово омогућава слушаоцима да подкаст садржајима приступају на различите начине. Чак и када се део садржаја, као што су пропратни текстови или дуже верзије интервјуа, наплаћује, саме епизоде су најчешће доступне бесплатно. Када подкаст сагледамо као платформу за покретање тема којих у јавном дискурсу нема довољно, а узимајући у обзир чињеницу да је настао и да се развија као формат мањих, алтернативних заједница које страствено доприносе својим темама, подкаст се издваја као медији који је и у својој форми и садржају инклузиван. Широм света, активисти и активисткиње користе подкаст као простор који маргину не само да проблематизује, већ доводи у питање и систем и друштво који се на њој заснивају.

Невена Trofymenko

„Формати морају да напредују ван познате, уже групе људи“, наводи наша саговорница Невена Trofymenko, активисткиња и координаторка Омладинских програма Београдског центра за људска права који потписује продукцију Миличиног подкаста. Према њеним речима, подкаст се наметнуо као логични медиј у дугој историји Центра, чији се Омладински програм издваја по коришћењу уметничких дисциплина у развојном раду са младима. „Ако желимо промену, начин јесте битан“, Невенине су речи којима сведочи о мисији у раду са младима на питањима инклузивности.

Током 2020. године, у тренутку када су физичка окупљања великог броја људи почела да представљају ризик, тим Омладинског програма Београдског центра за људска права, са Невеном на челу, одлучио је да подржи оснивање три нова подкаста. „Изузет(н)и други“ настао је као замисао Милице Јанковић, која је своје медијско присуство градила кроз искуство ауторке прича на порталу „Директна реч“, а своју будућност види у социјалном раду и активизму. Према Невениним речима, апсолутни приоритет у продукцији био је да подкаст буде рефлексија Миличиних креативних замисли, а са циљем да млади воде разговоре са младима о темама које нигде не могу да пронађу, а тичу их се.

Милица је на овај изазов гледала као на прилику да ради са људима. Коментаришући чињеницу да подкаст може бити простор за нове људе, теме и ставове ван главних друштвених токова, описала нам је главне утиске из продукције: „Цело искуство ми је било изузетно занимљиво, понекад и потресно, али увек велико учење.“

Милица Јанковић

Неке од тема које је њен подкаст у досадашњих шест епизода „покренуо“ су инклузија у култури, у образовању, миграције, трансродност, као и питање како актизивам може да нађе свој израз у друштвено ангажованој видео игри. „Највише ме је изненадило колико су људи спремни да се ‘дају’, да о себи нешто кажу“, Миличине су речи у којима можемо пронаћи потврду да је подкаст добар простор за покретање великих тема у сигурном и интимном контексту, уз потенцијално допирање до великог броја слушалаца, али без негативних ефеката на учеснике/це и покретаче и покретачице нових друштвених дијалога. „У поређењу са другим формама, подкаст је посебан јер истовремено омогућава видљивост, али и интимни контакт са његовим садржајем“, наводи Милица.

На тему видиљивости, њена и Невенина искуства могу бити од користи онима који би се у подкастерски подухват упустили. Према њиховим речима, видео верзије подкаста биле су далеко боље испраћене од чистих аудио верзија, а на видљивост је такође значајно утицала присутност на друштвеним мрежама. Оваква запажања су по њиховом мишљењу важна јер операционализују питање инклузивности и потенцијалног допирања до нових публика и саговорника/ца. „Мислим да је важно да себе као доносиоце промена такође испитујемо и запитамо се – јесмо ли и сами спремни да се мењамо? Да ли смо спремни да доведемо у питање устаљене начине и алатке, како бисмо у својим активностима мислили о свима?“, Невенино је питање.

Како је питање инклузије управо и питање доступности и приступачности, продукцијски буџет подкаста представља тему за себе. У односу на традиционалне медије, према Миличиним речима и искуству, он је и практичнији и економичнији. Уколико имате добар микрофон, а он може бити и део доброг компјутера, и простор који можете обезбедити од спољашње буке, што је у случају наших познатих подкаста дневна соба, кухиња или слично, подкаст може бити начин да покренете промене у свом окружењу.

Пре свега, према Миличиним речима, он је прилика и простор да учимо једни о другима и једни од других.