Влада Републике Србије
Интервју са Терез Марфи (Therese Murphy), шефица Оперативног сектора у Европском институту за родну равноправност (EIGE)
Србија ће се, као прва земља ван ЕУ, прикључити европском индексу родне равноправности што ће јој омогућити да упореди стање са ЕУ и њеним чланицама. Оснивачки прописи EIGE, агенције ЕУ која је почела да ради 2010. године, предвиђају сарадњу са земљама у процесу приступања ЕУ, што подразумева техничку помоћ у усклађивању са правном тековином ЕУ. Циљ EIGE је да постане “центар знања” о родној равноправности у коме ће се налазити подаци, информације и достигнућа у тој области у у ЕУ, а у плану је да се база података на интернету отвори следеће године. ЕУ је тек на пола пута до остваривања родне равноправности пре свега када је реч о учешћу жена у одлучивању, а фокус се сада премешта са правног оквира за људска права на интегрисање родне перспективе у све области и трагање за позитивним акцијама и мерама.
Разговарала Маја Познатов
Европски институт за родну равноправност (EIGE) је релативно нова агенција ЕУ. Која је његова мисија?
Прва година рада Европског института за родну равноправност је била 2010. тако да има мање од четири године како радимо али смо већ постигли много тога. Визија EIGE је родна равноправност за све Европљане и шире, што подразумева и сарадњу са земљама у процесу придруживања ЕУ. Наша мисија јесте да постанемо центар знања о родној равноправности и због тога прикупљамо информације и достигнућа из области родне равноправности из свих чланица ЕУ.
EIGE ће постати “складиште” тог знања са циљем његовог ширења и повећања свести о родној равноправности.
Шта подразумевате под центром знања? Да ли ћете припремити смернице земљама чланицама?
Мандат је врло широк. Организоваћемо од 1995. доступне податке, публикације и литературу о родној равноправности из земаља чланица у свим областима обухваћеним Пекиншком платформом за деловање која је донета те године. То ћемо ставити на интернет и учинити доступним свим грађанима. Имаћемо и библиотеку у седишту у Литванији – што није свима доступно али се често организују студијске посете.
Прикупљамо информације од власти о праксама, политикама, развоју законодавства, анализе, као и добре праксе у вези са различитим питањима у чланицама ЕУ.
Наша мисија јесте да то буде доступно сивм грађанима, не само стручној јавности, истраживачима и људима који раде у министарствима. Важно је да људи који желе да боље разумеју родну равноправност имају што лакши приступ информацијама о томе.
EIGE прави базу свих расположивих података у ЕУ у вези са родном равноправности која ће бити доступна преко интернета.
Када ће та база података бити отворена?
Сада смо у фази успостављања базе и тренутно разматрамо како ће јој људи приступати. Биће званично отоврена на церемонији у септембру 2015. али ће бити доступна и пре тога.
Како ће EIGE сарађивати са земљма у процесу придруживања ЕУ?
Оснивачки прописи EIGE предвиђају сарадњу са земаља у процесу придруживања, односно пружање подршке у усклађивању са правном тековином ЕУ. То може бити помало компликовано јер су земље у различитим фазама развоја. EIGE ће настојати да понуди техничку помоћ и укаже на добре праксе.
Да ли је та сарадња почела са институцијама у Србији?
Управо је почела. Врло смо срећни што је Србија одлучила да се придружи индексу родне равноправности EIGE и да у свом контексту примени рад EIGE на индексу узимајући у обзир шест области – тржиште рада, новац, моћ (учешће у одлучивању), здравство, располагање временом и обазовање.
То је заиста огроман корак за EIGE да се земља ван ЕУ придружи томе и врло нам је драго што можемо да подржимо тај процес. Мислим да је то веома важан корак за Србију, као прву земљу ван ЕУ која ће преузети то. То је заиста изузетно. Желели бисмо да се то прошири и на суседне земље у процесу приступања и да им се исто помогне у томе.
Индекс се заснива на процени стања, мерењу и надзору политика које власти примењују. Врло је важно за власти да могу да виде опипљиве резултате и стварне промене од које ће захваљујући примени политика имати људи.
Да ли то значи да ће европски индекс за следећу годину садржати и податке из Србије?
EIGE је основана како би радила са чланицама ЕУ а Србија још то није али када Србија буде прикупила податке и доставила их EIGE укључићемо их тако што ћемо их објавити у засебном одељку сајта и учинити доступним. Кроз нашу статистичку базу моћи ће да се тако пореди са земљама ЕУ и то би требало да омогући упоредне анализе и са чланицама и на нивоу ЕУ.
EIGE ће помоћи Србији у статистичким методама?
Да, имамо изузетан тим стручњака за статиситку који су развили индекс и концепт. То је једини индекс који се заснива на стању у ЕУ у целини, сви други индекси више се односе на национални ниво. Ти стручњаци који су развили индекс моћи ће да поделе знање и стручност са Србијом.
Како су обликоване политике о родној равноправности у ЕУ? Да ли постоје општи еворпски закони које примењују чланице или чланице имају различите законе о томе?
ЕУ има свеобухватан законодавни оквир и директиве о родној равноправности. Све чланице су пренеле директиве о равноправном поступању и положају и једнакости при запошљавању у своје законодавство. То је општи оквир. Као подршка том оквиру на нивоу ЕУ редовно се израђују стратегије за равноправност и мапе пута и прати њихова пимена, а чланице одлучују како ће их примењивати, односно остварити циљеве. Циљеви су исти за све, али не морају сви да их остварују на истом нивоу пошто се чланице разликују.
ЕУ има стратегије о интегрисању родне перспективе у све области а оснивичаки прописи EIGE предивђају и подршку те агенције чланицама у укључивању родне перспективе у све политике и стратегије и на нивоу ЕУ и у чланицама.
Од 2000. постоје добре структуре или тела у различитим чланицама у вези са укључивањем родне перспективе. За сада, из различитих разлога, пре свега због кризе и штедње, још нису све успостављене, али постоји потреба да чланице примене ту перспективу у свему што чине.
Србија има доста институционалних структура, укључујући регионални и општински ниво, које су посвећене родној равноправности. Потребно је такође, као и у многим чланицама, да се та политика централизује, да то буде део мандата званичника на вишем нивоу, попут министра.
То је сложен процес (укључивање родне перспективе) који траје, нема утврђен крај, јер све што власти раде има родни аспект, било да гради путеве, бисокопе или базене.
Колико чланица има и закон о укључивању родне перспективе у све области?
Три чланице имају законе о укључивању родне перспективе у све области, дакле као начело владавине права. Међутим, већина чланице нема такав закон.
Шта се подразумева под укључивањем родне перспективе (gender mainstreaming)?
Ја то представљам као промену у управљању јер морате да потпуно промените начин на који радите ствари. То подразумева стављање родне перпсективе у све што радите, па тако и при изради закона.
Директива о жртвама, на пример, каже да треба пружити подршку жртвама кривичних дела, а неки случајеви породичног насиља не потпадају под то. На тај начин директива која предвиђа подршку жртвама искључује жене које су претрпеле породично насиље које није дефинисано као кривично дело. Тако да треба дати родну перспективу како би се видело како ће нешто утицати на жене а како на мушкарце.
Како оцењујете стање у области родне равноправности у ЕУ и да ли постоје велике разлике међу чланицама?
Индекс родне равноправности EIGE показује да постоје огромне разлике међу чланицама и да је ЕУ тек на пола пута до остваривања родне равноправности и то у протеклих 50 година колико постоји оквир за људска права, односно прописа о родној равноправности а против дискриминације на том плану.
Сада се фокус премешта са оквира за људска права на интегрисање родне перспективе у све области и трагање за позитивним акцијама и мерама како би се подржала родно равноправнија друштва. То се показало као ефикасније и од веће користи за грађане од самог оквира.
Које су то чланице ЕУ на које друге земље треба да се угледају?
Има их три или четири које добро напредују на том плану у већини области, попут Шведске, Финске, Данске. У неким земљама, попут Велике Британије, улажу се напори и остварују се добри резултати по неким питањима, али не и у целини. Када је реч о моћи и доношењу одлука, европски просек индекса родне равноправности је само 38 (од 100) што је врло мало. Алармантно је да у 21. веку постоји јаз између жена и мушкараца у учешћу у доношењу одлука.
Нико није најбољи у свим областима, било да је реч о новцу, времену или здрављу, што показује разлике међу чланицма, укључујући разлике у култури и развоју, и плурализам Европе.
Да ли је економска криза угрозила права жена или им је пружила нове могућности?
Криза у Европи није у потпуности анализирана, јер многи сматрају да још није готова. EIGE још није спровео истраживања да би донео закључке. Али индекс из 2012. показује да је у том тренутку дошло до погоршања положаја жена у неким областима. Подаци показују да у неки областима разлике мале јер су се прилике погоршале и за мушкарце и за жене.
Да ли коришћење родно осетљивог језика заиста нешто мења или је његова улога прецењена?
Коришћење таквог језика заиста мења доста тога. Морате бити свесни разлика између жена и мушкараца када пишете политике, посебно када је реч о младим, старијим и женама са инвалидитетом. Морате бити свесни разлике и језика. Разлике су израженије када је реч о превођењу и оно што је прихватљиво у једном језику не мора бити у другом.
Фото: EIGE
Преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар