Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Грађани Србије нису довољно информисани о преговорима Србије за чланство у ЕУ и већина њих нема позитивно мишљење о Унији. Ипак, сматрају да би чланство у ЕУ Србији донело користи и њима самима и друштву у целини, па би због тога подржали приступање Србије ЕУ уколико би се сада одржао референдум, показало је истраживање представљено 25. марта, које је ИПСОС Стратеџик маркетинг спровео за Новинску агенцију Бета. Тренд раста подршке чланству у ЕУ бележи се од 2012. године, речено је на представљању истраживања.

“Од краја 2012. имамо узлазну линију, данас имамо више људи него пре годину или годину и по дана који би подржали улазак у ЕУ”, изјавио је представник ИПСОС Стратеџик маркетинга Предраг Курчубић представљајући истраживање спроведено у оквиру пројекта Аргус који агенција Бета спроводи уз подршку ЕУ.

На референдуму о чланству у ЕУ у овом тренутку би се за чланство изјаснило 54% грађана, при чему би 29% сигурно гласало за, а 26% вероватно, док би 19% би било сигурно против, а 8% би вероватно рекло “не”, показало је истраживање спроведено од 22. до 27. фебруара на репрезентативном узорку већем од 1.000 испитаника. Не би гласало 13% испитаника, док је 6% рекло да не зна.

Резултати о подршци чланству у ЕУ донекле су у нескладу са мишљењем грађана о међународним институцијама и државама, будући да је сваки четврти (27%) рекао да о ЕУ има позитивно мишљење.

“Дупло више би било спремно да подржи улазак Србије него што их има позитивно мишљење о ЕУ. То показује да од ЕУ очекују одређене бенефите, да би били спремни дса подрже зато што очекују да би се нешто позитивно десило”, рекао је Курчубић.

Више грађана има позитиван став о Русији – 46%, док је претежно негативан став о САД и НАТО, о којима позитивно мишљење има тек 13 односно 5% испитаника. Према подацима Стратеџик маркетинга, ЕУ је највећу подршку међу грађанима Србије имала на пролеће 2008. године, када је око 40% грађана имало позитивно мишљење. Овај проценат је од тада у више наврата опадао и испод 20%.

“Трендови су поприлично стабилни. Некад искочи већи број позитивних ставова и према ЕУ, то зависи од збивања у том тренутку попут пријема неких чланица, посета званичника”, рекао је Курчубић.

Грађани неинформисани

Истраживање је показало да грађани нису довољно информисани о приступању ЕУ, будући да мало више од сваког трећег грађанина (35%) зна да је Србија отпочела преговоре о приступању, 30% мисли да тек чека на датум за преговоре, а остали мисле да је у још ранијим фазама приступања, или кажу да не знају.

Главни и одговорни уредник Новинске агенције Бета Иван Цвејић рекао је да ће ова агенција у оквиру пројекта Аргус медијима давати још више аналитичких материјала о преговорима Србије о чланству у ЕУ, а пре свега о поглављима 23 и 24, о правосуђу, владавини права и људским правима, који ће, како је истакао, изискивати темељне промене у друштву.

“Обично се каже да у тренутку када једна земља уђе у преговоре почињу праве реформе, док је све до тада било од случаја до случаја”, рекао је Цвејић, додавши да ће у оквиру пројекта поред данас представљеног истраживања посвећеног ставовима грађана о ЕУ и поглављима 23 и 24 спровести још једно истраживање и представити га јавности.

Курчубић је навео да приликом анализирања података треба имати у виду и демографску и образовну структуру становништва, која утиче и на информисаност и на подршку ЕУ. Становништво стари, Србија губи сваке године око 30.000 становнику и један је од најстаријих народа на свету. Просечна старост становништва расте, сваки трећи гласач у Србији има више од 65 година, као и сваки пети становник.

Образовна структура такође није повољна, будући да половина становништва има средњу школу, а 22% само основну.

“Млађи су традиционално они који више подржавају ЕУ. Ставови су повезани и са степеном образовања, а не само са узрастом”, рекао је он, додавши да је подршка приступању код 54% испитаника “озбиљан помак у односу на пре годину–две” и да се бележи стабилан раст који ће се вероватно наставити.

Дуг пут до приступања

Кључ за подршку чланству у таквим околностима треба тражити у очекивању грађана да би им приступање ЕУ донело користи.

Већина грађана сматра да би се улазак у ЕУ позитивно одразио на разне аспекте друштва: инфраструктуру (64%), заштиту људских права (62%), здравствени систем (61%), правосуђе и образовни систем (по 60%), стопу незапослености и ниво корупције (по 58%), безбедност грађана и демократију и владавину права (по 57%), економску ситуацију и организовани криминал (56%) и животни стандард (53%).

Са друге стране, већина грађана сматра да ће се Србија током приступања суочити са већим захтевима од земаља које су раније прошле тај пут, док сваки пети мисли да Србија у ЕУ неће ни стићи.

Скоро три четвртине грађана (73%) сматра да ће се Србија током приступних преговора суочити са већим изазовима од других земаља риегиона које су приступиле ЕУ, док 18% сматра да је чека исти третман, а девет одсто не зна.

Косово је услов о чијем значају за улазак у ЕУ се слаже највећи број грађана, отприлике сваки трећи, док су сви остали испод 10%.

Сваки пети грађанин (21%) сматра да Србија никад неће ући у ЕУ, 35% сматра да ће ући до 2020, а 19% да ће постати чланица након 2020. Овде се уочава велика разлика између оних који подржавају приступање ЕУ, од којих 8% сматра да Србија неће приступити ЕУ, и оних који би гласали против приступања, међу којима 44% мисли да Србија неће приступити Унији.

Грађани Србије сматрају да ће следећа земља региона која ће приступити ЕУ бити Црна Гора (38%), 23% сматра да ће то бити Србија, 10% да ће бити Македонија, 6% Косово и 5% БиХ.

Аутор: С.В., преузето са www.euractiv.rs