Положај старијих на селу у Србији : Инклузија

Пише: Наташа Тодоровић (Блог о социјалном укључивању)

Процес старења становништва о коме се пуно прича последњих година представља значајан демографски тренд у 21. веку. Други значајан феномен је брза урбанизација. Ове две чињенице се не могу више игнорисати, и оне захтевају од влада широм света адекватан одговор кроз јавне политике које ће омогућити достојанствено старење.

Данас подаци показују да приближно четвртина становништа Европе живи у руралним областима, као и да је у већини земаља старење становништва у руралним областима брже и израженије него у урбаним срединама. Истовремено, у многим европским државама удео особа старијих од 65 година у популацији је виши у руралним него у урбаним срединама. Светска здравствена организација указује да глобализација олакшава млађим особама да мигрирају у области које карактеришу привредни раст и социјални развој, док са друге стране старије особе остају у руралним срединама које се не развијају и оваква ситуација доводи до тога да старије особе остају додатно лишене традиционалних породичних структура подршке и помоћи.

На жалост глобализација, савремени начин живота, интерне миграције (село-град) и промена породичне структуре довеле су и доводе до све веће изолације старијих особа које живе у руралним подручјима. Ови људи често остају заборављени и остављени да се сами сналазе. За старије особе које живе у удаљеним сеоским срединама оваква ситуација представља погоршање квалитета живота и смањење нивоа социјалне подршке који карактерише недостатак здравствених и социјланих услуга, сервиса и нужне инфраструктуре, а то значи да су услуге које им закон гарантује слабо доступне. Конкренто, старија особа има загарантовану здравствену и социјалну заштиту, али да би остварила ове услуге мора да дође до суседног села или оближњег града, а дешава се да у неким селима не постоји адекватан транспорт или не постоји аутобуска линија уопште. Како у том случају старија особа може да оствари своја права? Када дође до места где треба да обави потребне прегледе или скупи документа, можда треба да чека у реду, или треба да дође сутра… Колико су особе запослене у јавним службама упознате са њиховим потребама и ограничењима? Креатори политика морају да воде рачуна како обезбедити старијима из руралних подручја законом загарантована права, као и да пронађу најрационалније начине за решавање за њих специфичних изазова. Сви набројани проблеми карактеристични за руралне области су повезани и са економском исплативошћу – пружања услуга, одржавања инфраструктуре итд. – која је ниска због смањене густине становништва и њихово решавање стога захтева учешће стручњака из различитих области, те мора укључивати и савремену технологију.

Свесни тешког положаја старијих особа које живе на селу Црвени крст Србије и Повереница за заштиту равноправности током 2016. године спровели су истраживање “Положај старијих на селу” уз подршку Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA). Ово истраживање представља наставак дугогодишње сарадње која је усмерена на унапређење квалитета живота старијих у Републици Србији. У истраживању су учествовали Бранкица Јанковић, Градимир Зајић, Милутин Врачевић и Наташа Тодоровић.

Циљеви истраживања били су: да се утврде околности у којима старије особе у руралним срединама живе; да се утврди доступност услуга на селу, пре свега здравствене и социјалне заштите, као и других јавних услуга, укључујући и транспорт; да се утврде потребе старијих који живе на селу; да се дају оптималне препоруке за побољшање квалитета живота старијих и промовишу примери добре праксе и да се глас старијих особа које живе на селу у Србији чује.

Прва активност је била реализација 5 фокус група у којима је учествовало 56 старијих особа из пет општина у Србији. Њихови одговори послужили су за дизајнирање упитника за истраживање, али и за креирање препорука за јавне политике. Наравно пошто се ради о различитим срединама, имали смо и различите проблеме и сугестије. На пример у селима у општини Палилула старији су нагласили да им недостају услуге геронтодомаћице, слично као и у Кикинди с тим да су они предложили решење, а то је да се незапослене жене са села ангажују у пословима геронтодомаћица, чиме би се са једне стране запослиле тешко запосливе жене старије од 45 и смањили трошкови транспорта геронтодомаћица, а са друге стране и, можда, најважније са њима постоји и однос посебног поверења. У селима Пирота главни проблем је што им се шума краде, а старије становништво није у стању да заштити своју имовину.

Истраживање је спроведено у периоду август–новембар 2016. године на територији Републике Србије, на случајном, репрезентативном узорку од 685 испитаника узраста старијег од 65 година који живе на селу (развијено и неразвијено село). Упитник је имао 70 питања и 7 тематских области. На северу Републике (град Београд, Војводина) анкетирано је 189 старијих особа са села, а на југу Републике (Шумадија, Западна Србија, Источна Србија, Јужна Србија) анкетирано је 496 особа са села старијих од 65 година. Средње време анкетирања је било 46 минута, а најчешће време анкетирања 30 минута.

У узорку је било 56% жена, просечна старост је била 74.6 година, а 10% испитаника је старије од 85 година, 41% без основног образовања, 59% пољопривредници и домаћице. У нашем узорку 78% старијих особа живи у селу од самог рођења; што се тиче осталих вероватно објашњење је да сада постоји тренд повратка из града у село, где родитељи својој одраслој деци остављају станове у граду и повлаче се на село. Овај тренд треба свакако још истражити.

Истраживање је показало, да 66% старијих има децу која живе на већој удаљености од њих, а 18% испитаника нема децу. Ови подаци су јако значајни са становишта бриге на даљину, и тичу се различитих аспеката питања како и на који начин олакшати породицама бригу. Свакако не треба заборавити да код “старијих старијих” особа које живе на селу њихова деца такође спадају у категорију старијих. У 63% домаћинстава нема млађих од 65 година. Може се закључити да промене у структури породице и домаћинства мењају традиционалне функције породице. Бела куга и миграције умањују могућност породичне подршке у старости.

Више од једне трећине наших испитаника односно 40% њих је у 2016. години боловало и било “у постељи”, а скоро сваки десети дуже од месец дана. Потешкоће у кретању има скоро половина старијих људи на селу (44%). Здравствена заштита се остварује делимично – 43% старијих је требало лекара и здравствене услуге, а није га посетило; најчешћи разлог за то је немогућност транспорта до Дома здравља. Старији на селу су нарушеног здравље и суочавају се са препрекама у остваривању здравствене заштите.

(…)

Текст “Положај старијих на селу у Србији” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.