Влада Републике Србије
Субвенције су у 2012. години чиниле 19% укупног пољопривредног прихода у Европској унији, показао је нови извештај Организације за економску сарадњу и развој (OECD). У посматраној години ЕУ је пољопривредне произвођаче подржала са укупно 83 милијарде евра, што је за 1% више него годину дана раније. Ипак, подстицаји пољопривреди смањени су за око 10% од 1995-97, када је ЕУ увела директна плаћања пољопривредницима као компензацију за смањење подстицаја цена.
Мере које нарушавају фер трговину и поризводњу, попут интервенција на граници и субвенција за инпуте у производњи, још чине око 23% подршке пољопривреди у ЕУ, показао је извештај “Пољопривредна политика: Мониторинг и евалуација” који је OECD објавио 18. септембра.
Међутим, тај проценат представља тек половину оног који се бележи на нивоу света, при чему су мере које нарушавају слободну трговину нарочито честе у земљама у развоју.
OECD процењује и да ће се раст цена хране, који се сада бележи, вероватно наставити.
Директор за трговину и пољопривреду OECD Кен Аш (Ash) сматра да је право време да се владе у свету обавежу на широку реформу пољопривредних субвенција, с обзиром да цене на светском тржишту прехрамбених производа и сировина расту и да се очекује да се раст настави.
“Задовољавање потреба растуће и богатије светске популације захтева заокрет са разарајућих и расипничких политика из прошлости ка мерама за унапређење конкурентности и омогућавање фармерима да одговоре на сигнале тржишта, уз обезбеђење пуног финансирања више него потребних иновација”, истакао је Аш, пренео је EurActiv.com.
Из OECD поручују и да јунски споразум ЕУ о Заједничкој пољопривредној политици (CAP) за период 2014-20. не представља значајан искорак гледано према правцу и обиму пољопривредне подршке.
“Реформа CAP није фундаментална реформа. Она је ‘зеленија’ али је и даље на истој путањи”, каже шеф директората OECD за трговину и пољопривреду Франк ван Тонгерен додајући да су промене “вероватно у правом смеру”.
Извештај обухвата нове податке и процене домаће пољопривредне политике 34 чланице OECD, као и кључних земаља у развоју које бележе брз раст, укључујући Бразил, Кину, Индонезију, Казахстан, Русију, Јужну Африку и Украјину. Укупно је размотрена пољопривредна политика 47 земаља које у глобалној пољопривредној производњи учествују са готово 80%.
OECD указује и да неке економије које бележе брз привредни раст, а које су изузетно важни “играчи” у пољопривреди, настављају да повећавају подршку пољопривреди. Тако су у Кини пољопривредне субвенције порасле на 17% бруто прихода те гране, у Индонезији на 21% а Казахстану на 15%. У неким земљама је пак ниво подршке мали, као у Бразилу (5% бруто прихода) и Јужној Африци (3%).
У извештају се наводи да се највећа повећања субвенција пољопривреди региструју у земљама које настоје да постигну самодовољност. OECD, који не види чврсту везу између самодовољности и повећање безбедности у храни, посебно у мање развијеним економијама, истиче да се доступност хране ефикасније повећава смањењем сиромаштва и развојем “сигурносних мрежа”. Потребне су, како се оцењује, и веће инвестиције које ће допринети повећању домаће производње, унапређењу приступа тржиштима ради увоза, али и извоза, као и стварању резерви хране за хитне случајеве.
Наводи се и да су иновације кључне за повећање продуктивности у пољопривредној производњи и да улгања у истраживања и развој, трансфер технологије, образовање, уз проширење саветодавних услуга, дају најбоље резултате на дуги рок.
Издвајања за друге услуге на пољопривредном сектору, попут за безбедност хране или системе за гарантовање квалитета хране, такође доприносе дугорочној профитабилности, конкурентности и одрживости, поручују из OECD.
Из “клуба богатих” истичу и потребу даљег раздвајања пољопривредних субвенција од производње. У супротном, како се наводи, тенденција је да исплате иду на основу претходних права или величине пољопривредног земљишта, а резултат је најчешће да се фаворизују највеће фарме. Подстицаји међутим треба да се преоријентишу ка специфичним циљевима који ће допринети повећању малих прихода у пољопривреди, добробити руралних заједница и еколошкој одрживости.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар