Транскрипт говора Тафиља Дубове на 31. Belgrade Ignite-у “Моје друштво воли разлике” (27. април 2015., Mixer House, Београд)
Много успомена ме веже за Косово, јер сам тамо провео 14 година и завршио IV разред основне школе. Одрастао сам без родитеља, живео сам са баком и деком и брзо сам морао да одрастем како бих зарадио да издржавам породицу.
Моја породица ме није баш подржавала да се школујем и образујем, па сам се сам уписао у школу. Кад сам видео да ми је лепо у школи и да имам друштво, уписао сам и своју сестру и ту смо завршили IV разред. (…)
Због сукоба који је моја породица имала на Косову, 2008. године смо морали да се преселимо у Београд. Услед породичних несугласица, морао сам да будем смештен у Дому за незбринуту децу „Моша Пијаде“. Тада сам уписао школу „Бранко Пешић“ и ту сам за шест месеци завршио преостала четири разреда основне школе.
По завршеној основној, желео сам да идем у Медицинску школу, јер сам то сањао још као дете. Али, пошто сам завршио вечерњу школу, нисам имао избора, па сам морао да се упишем у средњу занатску школу на Канаревом брду, а та ми је школа пуно помогла и охрабрила ме да идем даље. У тој школи сам био ученик генерације.
Када сам мало ојачао и научио српски језик, ванредно сам уписао Угоститељско-туристичку школу, завршио сам III годину, а када сам схватио да желим да упишем и факултет, такође сам ванредно завршио и IV разред.
Ја сам волонтер од своје 16. године, а такође сам радио и у Центру за интерактивну педагогију, у истраживачком тиму пројекта „Подршка младим Ромима на путу од образовања ка осамостаљивању и запошљавању“. Од тог хонорара сам плаћао школарину и испите. Такође бих желео да се захвалим и (…) на стипендији од 8.000, која ми је омогућила да не радим пуно, а да се образујем.
Још увек живим у дому за незбринуту децу и студирам на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију.
***
31. Београдски Ignite, под насловом “Моје друштво воли разлике”, одржан је 27. априла 2015. године у београдском Mikser House-у, у организацји УГ “Србија у покрету” и уз подршку Мреже пријатеља инклузивног образовања, Фондације за отворено друштво, Центра за интерактивну педагогију и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије.
У пријатељској и неформалној атмосфери, десет презентера/ки је у динамичним петоминутним наступима публици представило личне приче о образовној и социјалној инклузији. Тако су посетиоци Ignite-а, уз превод на знаковни језик, могли да се упознају са значајем непрекидног стицања нових знања без обзира на животно доба, свакодневним животом младих са хендикепом и деце са сметњама у развоју, одлучношћу младог Рома да стекне образовање, подухватом вршњачке подршке младима оболелима од рака, будућношћу инклузивног образовања и асистивним технологијама, борбом против предрасуда о родном идентитету, као и социјалним укључивањем кроз филмску уметност.
Тафиљ Дубова је вршњачки едукатор у Центру за интеграцију младих. Учествује у реализацији едукативних радионица и води мотивационе разговоре ради ширења знања о превенцији болести, попут HIV-а и ХВЦ-а. Бави се и оснаживањем корисника за решавање проблема вршњачког притиска и насиља. У организацији “Хлеб живота” Тафиљ пружа подршку и помоћ деци и младима при учењу. У Центру за интерактивну педагогију бави се расветљавањем свакодневних проблема са којима се суочавају млади Роми. Поред матерњег ромског језика и српског језика, Тафиљ говори и албански. За себе каже да је комуникативан и толерантан.
Оставите коментар