Влада Републике Србије
Нова Европска комисија је званично почела свој петогодишњи мандат 1. новембра. Нови колеџ од 27 комесара који предводи председник Жан-Клод Јункер (Jean-Claude Junker), решен је да транспарентност постави у врх своје агенде. Комисија мора да обезбеди да се сва та прича о транспарентности и отворености примењује и у преговорима о проширењу са земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима.
Ауторка: Тинатин Нинуа, регионална координаторка за Југоисточну Европу у организацији Транспаренси интернешенал (Transparency international)
Европске интеграције су главни покретач напора у борби против корупције у земљама које теже чланству у ЕУ. Иако је јасно стављено до знања да ниједна земља неће приступити ЕУ током петогодишњег мандата ове Комисије, перспектива интеграције је и даље главни подстрек институционализацији реформи за борбу против корупције и променама у циљу јачања владавине права и демократије у земљама Западног Балкана.
У случају Хрватске која је 2013. постала 28. чланица ЕУ, било је више питања у вези са отвореношћу тог процеса, што је отежавало стварно учешће јавности и надзор. Уствари, цивилно друштво је морало да врши притисак неколико година да би влада почела да објављује информације о документима у вези са преговорима са ЕУ о којима је расправљала на својим седницама. Штавише, кључни документи Европске комисије и Савета, попут позиција ЕУ, нису прокативно обелодањивани, што је спречавало било какав независни надзор.
Преговарачки оквир за Хрватску није садржавао никакава очекивања у погледу транспарентности процеса а хрватски парламент није разјаснио у којој мери цивилно друштво може бити обавештено и укључено у процес преговора. Резултат тога је да је, према мишљењу представника цивилног друштва, приступање Хрватске постало елитиистички процес који је за “грађане Хрватске био једва разумљив и далеко од њихове свакодневице”.
Иако су се ствари побољшале у обелодањивању докумената у преговорима у случају Црне Горе и Србије, и даље постоји забирнутост у вези са свеукупном транспарентности процеса.
Извештаји о скринингу, који се сада објављују на сајту Комисије, корисно су оруђе које свим заинтересованим странам даје могућност да утврде у чему национално законодавство није усклађено са правном тековином ЕУ. Међутим, у процесу усклађивања законодавства и политика за одређене области била би корисна већа отвореност.
У Србији, чији преговори са ЕУ су сада у интензивној фази, често се од институција ЕУ тражи мишљење о нацртима закона који се упућују парламенту. Влада та мишљења о предложеном закону затим помиње као позитивна. Међутим, пошто та мишљења не објављују ни Влада ни ЕУ, заинтересоване стране не могу да сазнају да ли су предлози о кључним деловима антикорупцијског законодавства, на пример транспарентност власништва у медијима или заштита узбуњивача, заиста позитивно оцењени.
Цивилно друштво на терену би било боље оспособљено за праћење обавеза националних власти када би ЕУ објављивала мишљења која даје о нацртима закона или када би обавезала владе да их обљављују док се о закону расправља са националним актерима. Примери добрих пракси већ постоје у региону. На пример, Венецијанска комисија, која је саветодавно тело Савета Европе у области уставног права, објављује нацрте мишљења о томе да ли је предложени закон у чланици (Савета Европе) у складу са демократским стандардима.
ЕУ може и треба да има централну улогу у стварању простора за учешће актера који не представљају државу у земљама у процесу приступања у скринингу и праћењу процес преговора и напретка које власти остварују у борби против корупције. У том погледу, Европска комсија мора да објави све кључне документе у процесу приступања, попут извештаја о скринингу, превода правне тековине ЕУ и мерила за отварање и затварање поглавља, ови документи морају да се објављују на сајтовим Директората за проширење и делегација ЕУ у датим земљама. Такође, Европска комисија мора да објављује своја мишљења о одређеним законима као и да обезбеди одговарајуће консултације са цивилним друштвом у процесу формулисања тих мишљења.
Процес приступања ЕУ пружа историјску могућност земљама да темељно преуреде начин свог управљања покретањем и применом важних реформи. Транспарентност и сврсисходно учешће јавности су неопходни да би се обезбедило да те реформе буду одрживе и квалитетне, као и “власништво јавности” и поверење у тај процес.
Извор: Канцеларија ТИ у ЕУ
Превела Маја Познатов
Преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар