Влада Републике Србије
У Србији је неопходно допунити Кривични закон увођењем нових кривичних дела, попут психичког насиља над женама, прогањања, присилног брака, сексуалног узнемиравања, изјавила је 2. новембра на трибини у Београду експерткиња Савета Европе Гордана Гасми. Кажњавање различитих облика насиља над женама законом предвиђено је Конвенцијом Савета Европе против насиља на женама, подсетила је она. На трибини Министарства рада, запошљавања и социјалне политике на Београдском сајму речено је и да подаци показују да су већина жртава породичног насиља жене, а да 80% жртава насиља одустане од гоњења извршиоца.
Конвенција Савета Европе против насиља над женама, која је ступила на снагу 1. августа ове године, предвиђа да различити облици насиља према женама и насиља у породици буду кажњиви законом, објаснила је Гордана Гасми на трибини Министарства рада, запошљавања и социјалне политике на Београдском сајму.
Такође, Конвеција захтева да државе раде процену ризика, да имају механизме за хитне мере заштите жртава насиља.
“У Србији је потребно побољшати мултисекторску сарадњу, као институционални одговор на насиље над женама”, рекла је Гасми, која је истакла да би уз промене Кривичног закона било добро размотрити и доношење посебног закона о заштити у породици и насиљу над женама, у форми “lex specialis”.
Гасми је казала и да је циљ Конвенције из Истанбула да се постигне нулта толераниција у читавом друштву на феномен породичног и насиља над женама. “Не може се толерисати ни један једини шамар, и сама претња је веома опасна”, рекла је она.
Према њеним речима, Србија је на плану примене одредаба Конвенције против насиља над женама већ учинила неке потезе – донела Стратегију за спречавање и сузбијање насиља над женама, као и Општи протокол о потупању и сарадњи установа.
Драган Кнежевић из Министарства за рад, запошљавање и социјалну заштититу указао је на проблем различитих дефиниција породице у нашем законодавству, те да, например, дефиниција у Кривичном закону закону припада 19. веку.
Кнежевић је рекао и да је важно решити питање гоњења насиља у породици по службеној дужности, а као податак који илуструје потребу за таквом процедуром изнео је да 80% жртава насиља одустане од гоњења извршиоца.
Гордана Гасми је истакла да Конвенција Савета Европе најпре има за циљ да се у државама установе ефикасне мере заштите жртава, али да је важно и да се пооштри казнена политика према извршиоцима, између осталог и да би се потенцијални насилнци одвратили од дела.
Према њеним речима, и многе развијене земље суочавају се са проблемом насиља у породици, па је тако истраживање показало да се свака трећа жена у Немачкој и САД бар једном у животу суочила са злостављањем од стране мушких чланова своје породице.
У Србији, према званичним подацима Министарства унутрашњих послова, у 2012. било је 3.496 кривичних пријава за насиље у породици, а од тога су жене биле жртве у 2.970 случајева. У више од 97% случева насилници су били мушкарци, а у 68% – то су били мужеви.
Србија је Конвенцију Савета Европе против насиља према женама ратификовала 31. октобра прошле године, а потписала је годину дана раније. До сада ју је ратификовало уз Србију још 12 држава, а потписало 23.
“Доношење ове Конвенције је са својим правно обавезујућим стандардима јасан путоказ савремених стремљења заштите људских права, превасходно жена и девојчица”, навела је Гордана Гасми, која је чланица експертског тима Савета Европе за борбу против насиља над женама и за промоцију и примену Конвеције.
Гасми је додала и да ће ускоро бити установљено независно експертско тело на нивоу Савета Европе, које ће пратити примену Конвенције у свим земљама.
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар