Влада Републике Србије
Србија ће 14. децембра, готово две године након формалног покретања приступних преговора са ЕУ, отворити и прва два поглавља, посвећена финансијској контроли и нормализацији односа са Косовом, а ток преговора донекле се разликује од претходних случајева проширења због промена у стратегијама проширења, али и специфичности Србије која истовремено спроводи нормализацију односа с Приштином.
Процедура преговора за Србију најсличнија је оној која се примењује за Црну Гору, будући да је уочи почетка преговора за ове две земље уведено правило да се поглавља 23 и 24, о правосуђу, безбедности и људским правима, отварају међу првима, затварају међу последњима, и да евентуални застој у ова два поглавља може утицати на целокупан ток преговора.
Србија међутим има додатну специфичност, а то је поглавље 35 које носи назив Остала питања, а за Србију ће то бити поглавље у којем се прати нормализација односа са Приштином односно примена споразума. Ово поглавље ће за Србију имати посебан значај, у истој равни са поглављима 23 и 24, што је и званично објављено.
У Делегацији ЕУ у Србији за ЕурАктив је речено да поглавље 35, иако у случају Србије није типично, прати процедуру која је “у складу са преговарачким оквиром и заснована је, мада не одражава до детаља, процедуру за друга поглавља”, па су за њега одржана и два скрининга, експланаторни и билатерални, 22. јануара и направљен је извештај са скрининга, као и заједничка преговарачка позиција ЕУ која је према регистру Савета ЕУ поднета 30. новембра.
Инсистирање на три кључна поглавља се заиста и примењује, што показује и случај поглавља 32 – финансијска контрола, за које је Србија зелено светло за отварање добика у мају 2014, а преговарачки оквир је према регистру докумената Савета ЕУ поднела у августу те године. Међутим чекало се да Србија буде спремна за отварање неких од кључних поглавља, па ће сада бити отворено заједно са поглављем 35.
Према информацијама шефице преговарачког тима у току су и припреме за отварање поглавља 23 и 24, што доскора није било могуће јер је Србија морала да испуни услове за отварање, такозвано мерило, односно да поднесе акционе планове у којима јасно износи план измена како би се у потребној мери ускладила са стандардима ЕУ.
Дужину преговора тешко је предвидети јер то зависи од спремности саме земље, усклађености са ЕУ, брзине испуњавања постављених услова за отварање или затварање поглавља, али и од евентуалних билатералних спорења са чланицом ЕУ која може да блокира ток преговора пошто о сваком новом кораку одлучују све чланице.
То је искусила Хрватска којој је Словенија блокирала преговоре месецима због територијалног спора, али и Македонија која је постала кандидат 2005. године али не може да отвори преговоре упркос препорукама Европске комисије да је спремна због спора око имена са Грчком.
У случају Србије за сада нема назнака да би билатерални спор таквог типа могао да успори преговоре, али нормализација односа са Косовом често поприма политичку димензију с обзиром да чланице немају јединствен став према независности Косова, односно док пет њих Косово не признаје, остале признају а некима је то једно од приоритетних питања.
Преговори Хрватске трајали су шест година, а Црна Гора је преговоре покренула 2012. године, док је Турска која почела преговоре 2005. специфичан случај јер међу чланицама ЕУ не постоји консензус да тој земљи треба дати европску перспективу, која је Западном Балкану јасно дата.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар