Влада Републике Србије
Пише: Видан Данковић (Блог о социјалном укључивању)
Најновији Правилник о тех. стандардима приступачности (мај 2013.) је настао уз пуно учешће представника организација особа са инвалидитетом и других организација цивилног друштва и због тога га је Европска комисија у оквиру Унапређеног сталног дијалога оценила веома високо.
На овоме морамо да захвалимо заменику Заштитнику грађана за питања особа са инвалидитетом проф. др Горану Башићу, који је реаговао Препоруком да Министарство укључи све заинтересоване у процес израде овог Правилника и Тиму за социјално укључивање и смањење сиромаштва при Кабинету потпредседнице Владе Србије за европске интеграције који је обезбедио услове за одржавање састанака радне групе и помогао израду илустрација које олакшавају разумевање норматива.
Занимљиво је да је иницијатива за учешће представника организација цивилног друштва започела на популарног друштвеној мрежи Twitter.
Наиме, након сазнања да је министарство бившег министра Оливера Дулића у марту 2012. донело Правилник о техничким стандардима приступачности без консултација за организацијама цивилног друштва које се баве питањима положаја особа са инвалидитетом, реаговали смо саопштењем за јавност и једним твитом: „Опет без учешћа организација особа са инвалидитетом. http://www.crnps.org.rs/2012/opet-bez-ucesca-organizacija-osoba-sa-invaliditetom … @ivangrujic @zakonjenas.„
Веома брзо је уследила реакција тада актуелног министра Оливера Дулића: „@vidandankovic @IvanGrujic hajde da dodjete do mene da sednete sa ljudima da se prilagodi potrebama, moze sledece nedelje. „
Иако се у називу овог Правилника помињу стандарди приступачности, морамо водити рачуна о томе да постоји разлика између норматива којима се прописују услови које је потребно задовољити да би неки објекат, услуга или информација била приступачна и стандарда квалитета. Ми нажалост још увек немамо Систем за контролу стандарда квалитета у овој области и обучене људе за сертификацију. Говорим о системима као што су на пр. ISO или HACCP. Сматрам да је ово веома важно и да се само тако стандарди приступачности могу подићи у ранг који на пример има екологија односно енергетска ефикасност зграда (енергетски пасош) и достићи систем контроле коју очекују особе са инвалидитетом у Србији.
Највеће достигнуће овог Правилника је увођење појма Дизајн за све/Универзални дизајн. Овим смо се значајно приближили савременом приступу приступачности, по ком елементи приступачности нису специјално дизајнирани за само једну групу корисника већ служе да олакшају приступ и коришћење свим људима. Пример Дизајна за све су на пр. аутоматска врата која свима олакшавају улазак у зграду, возила градског превоза са аутоматском рампом, јавни лифт насупрот степенишној платформи (подземни пролази на Теразијама у Београду) која је дизајнирана само за кориснике инвалидских колица, ивичњак у нивоу коловоза целом ширином пешачког прелаза насупрот специјалном спуштању само једног малог дела ивичњака на пешачким прелазима који су обележени жутим знаком и који често повећају ризик по безбедност пешака уместо да олакшају прелажење пешачког прелаза.
Постоји и нешто што Правилник није могао да уреди. То је иницијатива да се уз пројектну документацију прилаже и елаборат о приступачности објекта. Наиме, главни архитектонско-грађевински пројекат нема тај ниво детаљности како би се видели сви елементи приступачности (детаљи и висине постављања елемената ентеријера, јасне информације о кретању кроз објекат, модели електроопреме, распоред и дизајн инфо табли итд…). Проблем представља то што управо ови детаљи некада направе разлику између приступачног и неприступачног објекта. Национална организација особа са инвалидитетом је преузела на себе ту одговорност да се обавеза израде овог елабората пропише у Закону о планирању и изградњи и тако уђе у Правилник о обавезној документацији приликом израде пројеката. Овај елаборат би значајно олакшао и контролу законске усклађености пројеката и касније технички пријем објеката.
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар