Влада Републике Србије
Пише: Петар Стојановић (Блог о социјалном укључивању)
Да ли се може сматрати дискриминацијом по основу полне припадности када послодавац мушког пола откаже уговор о раду женској особи искључиво из разлога што према њој осећа „неодољиву привлачност“? При том, конкретна особа није учинила ништа чиме би изазвала такво осећање код свог послодавца, а током целе дестогодишње каријере била је одличан радник.
Уколико послодавац отпусти запослену особу женског пола само зато што је сматра неодољиво привлачном, из тога следи да истом таквом раднику не би отказао уговор о раду да је мушког пола, или да је женска особа коју он не перципира као привлачну. Из тога следи закључак да се овакав поступак може квалификовати као дискриминација. Или, можда, постоје аргументи и за другачија схватања?
Судска пракса десно од Албукеркија
Дана 21. децембра 2012. године, Врховни суд Ајове, САД, једногласно је потврдио пресуду Окружног суда Ајове за округ Вебстер према којој давање отказа женској особи само из разлога што је њен послодавац сматра неодољиво привлачном не представља чин дискриминације. Потврђен је став првостепеног суда према којем „госпођа Нелсон није добила отказ због своје полне припадности, већ зато што је представљала претњу по брак доктора Најта“.
Da mihi factum dabo tibi ius (дај ми чињенице и даћу ти право)
О чему се, заправо, ради?
1999. године, послодавац, др. Најт, закључио је уговор о раду са, тада двадесетогодишњом Мелисом Нелсон, како би радила као стоматолошки техничар у његовој ординацији.
Током наредних десет и по година, Мелиса Нелсон била је запослена у ординацији др. Најта, који признаје да је била добар радник. Мелиса Нелсон наводи да се др. Најт према њој углавном односио са поштовањем.
Међутим, неколико пута током последњих годину и по дана, педесетогодишњи др. Нелсон износио је примедбе на одећу Мелисе Нелсон, јер је „наглашавала њено тело“. У тим приликама захтевао би од ње да обуче мантил. Са друге стране, Мелиса Нелсон тврди како њена одећа никада није била уска, или на било који други начин неприкладна. Наводи како је облачила мантил сваки пут када је др. Најт то захтевао.
Последњих шест месеци рада, др. Најт и г-ђа Нелсон почели су да размењују SMS поруке са темама везаним како за посао, тако и за њихове приватне животе. Ни једна од страна није се противила овом виду комуникације, као ни садржини порука. Међу странкама је неспорно да су поруке везане за приватне животе биле безазлене. С обзиром да су обоје родитељи, поруке су се често односиле на новости из живота њихове деце.
Међутим, др. Најт признаје да је у последњих неколико месеци пар пута изговорио и написао г-ђи Нелсон поруке ласцивне садржине. (Текст неће бити цитиран, а ако је неко разочаран, нека пронађе пресуду на интернету.) Г-ђа Нелсон није одговарала на такве поруке. Такође наводи како је др. Најта сматрала пријатељем и очинском фигуром, те даље негира да је икада флертовала са њим.
Супруга, на путу ка царству небеском
Крајем 2009. године, др. Најт је одвео децу у Колорадо, на божићни распуст. Докторова супруга, такође запослена у његовој ординацији, остала је код куће. Тада је сазнала кобну чињеницу – др. Најт и г-ђа Нелсон комуницирају путем SMS порука!
Чим се др. Најт вратио кући, његова супруга је захтевала, ни мање ни више, него да отпусти г-ђу Нелсон! Не да се уздржи од ласцивних коментара, не да престане да комуницира са њом изван радног времена, или о темама које нису непосредно везане за посао, не да се позабави својом кризом средњих година, већ да отпусти свог стоматолошког техничара. Јер, тобоже, једину претњу брачној идили Најтових представља управо г-ђа Нелсон.
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар