Влада Републике Србије
Праксе су најбољи пут преласка из света образовања у свет рада и уједно најбољи начин да се подигне запосленост младих. За то је потребан подстицајни законски оквир, оцењено је на скупу Америчке привредне коморе у Србији (AmCham) и Београдске отворене школе (БОШ).
Извршни директор БОШ-а Милорад Бјелетић рекао је у дискусији на тему „Радне праксе: грађење моста од образовања до каријере“, на којем је са менаџерима у области људских ресурса компанија чланице AmCham, разговарано о важности стручних пракси за малде, да је прелазак из света образовања у свет рада болан и скуп процес.
Он је, међутим, додао да образовни систем не пружа довољно практичног знања и искустава који олакшавају запошљавање, истакавши да је незапосленост младих у Србији, која је према проценама око 50 одсто, велики проблем.
Према његовим речима, ради се о младима који не само да су незапослени, већ нису ни у образовном процесу, ни на каквој обуци, за које нема ни наде да ће се запослити у блиској будућности, јер ни они сами, а ни друштво не раде на подизању њихове запошљивости.
„Једини начин за подизање запошљивости су стручне праксе, кроз неки радни процес у некој од компанија да се приближе свету рада, стекну радно искуство. Правни оквир у којем се код нас одвијају праксе не само да је нејасан већ је и неподстицајан“, објаснио је Бјелетић.
Он је додао да је потребно правно окружење које ће подстицати праксе, јер су друштву потребне праксе, као пут ка повећању запошљивости.
Бјелетић је казао да држава показује интересовање за праксу у току образовног процеса, најављеном изменом образовног система тако да ће практични део постати битнији, али битна је пракса и за оне младе који се налазе у фази после завршеног образовања.
„Треба нам подстицајно окружење које ће да мотивише фирме, али и младе да се укључе у праксе као начин за подизање запошљивости, прелазак у свет рада. Без озбиљних активности на том плану ништа само од себе неће да се промени“, подвукао је он истичући да су добри и успешни послодавци заинтересовани за праксе, јер су оне пут који води до добре радне снаге.
Истовремено је подсетио да многе земље, као на пример Пољска, имају закон који регулише ту област.
Координатор пројекта унапређењу запошљивости БОШ-а Бојан Велев истакао је да млади из формалног образовања излазе без потребног знања и вештина потребног за тренутно динамично тржиште рада које се брзо мења.
Он је нагласио да су млади принуђени да након школовања на све могуће начине стичу те вештине и развијају компетенције како би постали конурентнији на тржишту рада и дошли до запослења.
Тренутно, како подсећа, у Србији, по званичним истраживањима Међународне организације рада, око 400.000 младих је у транзицији, односно на путу између света образовања и рада.
„То је горући проблем и та транзиција мора да се учини безболнијом, а кроз стручне праксе се може помоћи младим људима да стекну потребне вештине, којима би нашли радно место и тако остали у својој земљи“, нагласио је Велев.
Менадзер за регулаторне послове и едукацију “AmCham” Милица Самарџић указала је да компаније чланице запошљавају велики број младих људи који врло често долазе у предузећа одмах након завршеног факултета.
„Упркос томе што имају одлична експертска и стручна знања недостају им стручне компетенције и вештине које једино могу стећи на пракси. Међутим наш Закон о раду не омогућава форму, неки уговорни оквир, за стицање релевантних вештина у облику праксе”, нагласила је она.
Према њеним речима, иницијатива AmCham се одлично ослања на намеру владе да уведе дуално образовање, које ће омогућити ученицима да током средњошколског школовања стекну практично знање, али је важно да се људима на евиденцији Националне службе запошљавања омогући да кроз стручну праксу и додатно усавршавање стекну праксу за нека нова радна искуства.
Представници компанија чланице „AmCham“ пренели су своја искуства, наводећи да законски оквир често представља препреку за омогућавање праксе, али да и поред тога често организују практично стицање радног искуства.
Истовремено било је и критике да млади долазе неспремни на праксу, то јест немотивисани, са жељом да само прођу праксу и то прикажу у CV-у за будуће запошљење.
Извор: www.b92.net
pdf [3 MB]
Оставите коментар