Влада Републике Србије
Прва од пет националих дебата под називом Економски развој и запошљавање – посткризне могућности и изазови коју су организовали Кабинет потпредседника Владе Србије за европске интеграције – Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва (у даљем тексту: Тим) и Београдски фонд за политичку изузетност (у даљем тексту: BFPE) одржана је 13. јуна 2011. у Новом Пазару.
Отварајући дебату, Жарко Шундерић, менаџер Тима, упознао је присутне са трендовима везаним за број незапослених и сиромашних у Србији, са релевантним законодавим активностима у претходном периоду уједно најављујући усвајање нових важних закона, као што је нпр. Закон о задругама.
Градоначелник Мехо Махмутовић је навео и да се у претходном периоду настојало да привредници задрже раднике односно да је уложен напор да се, осим повећања, очувају и постојећа радна места. Истакнута је помоћ USAID-а који је омогућио да се формира кластер текстилних произвођача што је текстилцима из овог региона омогућило да опстану, задрже раднике, и да се припемају за отврање нових радних места. Махмутовић је посебно истакао да Нови Пазар мора да буде конкурентан са осталим градовима и општинама у Србији како би привукао инвеститоре и подсетио на субвенције Владе Србије за 4 града, од којих је један Нови Пазар, у којима стране компаније добијају одговарајуће стимулације уколико отворе преко 50 нових радних места. Као посебно важан проблем који захтева решавање Махмутовић истиче проблем инфраструктуре односно непоходност постојања ауто-пута кроз Санџак, а као позитивне примере наводи чињеницу да ће се ускоро војни аереодром у Лађевцима користити као цивилни, као и реконструкцију железнице, уз неопходан наставак пруге из Рашке до Новог Пазара до Пештера. На крају, градоначелник је упознао присутне са бројним међународним активностима које се реализују захваљујући «локалној дипломатији», што је резутирало повезивањем са, за сада, 30-ак градова из више земаља, тако да се одговарајући економски подстицаји очекују у будућности.
У делу дебате који је био посвећен одговорима на светску економску кризу, Јуриј Бајец професор на Економском факултету у Београду и саветник председника Владе, указао је на чињеницу да је постојао економски раст, али да он није био везан за развој, и да смо и периоду 2008. губили радна места, неједнакости су се повећавале, а да је ова Влада дефинисала развој као приоритет, али да је након тога наступила светска криза. На тај начин је Србија 2009. и 2010. доживела озбиљан пад. Влада је у претходном периоду усвојила низ краткорочих мера, које никад не могу бити замена за једну дугорочну политику, али су ове мере биле неопходне и чињеница је да су дале неке резултате односно смањиле постојеће тешкоће, како бисмо 2012. имали опоравак од кризе односно стварање једног развојног амбијента. Активности Владе су биле усмерене на спречавање односно заустављање процеса отпуштања који је уследио као последица пада домаће тражење, и нагласио је да је та подршка настављена и ове године. Он је посебно истакао важност индустријског оживљавања, у том контексту он наводи као позитиван пример последња два месеца, без обзира што се ради о малим бројакама, када је забележано по око 1000 новозапослених, док је претходни тренд карактерисало више отпуштених радника. Такође, Бајец је указао је на мере које имају за циљ да се ублажи неликвидност, одређене законске промене, програме за мале привреднике попут оног који им омогућава да извозе преко Поште итд.
Оно што проф. Бајец посебно издваја и наглашава је повећање кредбилитета земље, за коју је нужно да буде конкурентна са другим земљама као што су нпр. Бугарска и Румунија, и да су нам у том контексту посебно важне позитивне оцене међународорних организација које доприносе повећању кредибилитета, доприносе стварању амбијента «нормалности». Као веома важну чињеницу он истиче да је Влада прихватила развојни модел односно да се економски развија пристојним темпом који са собом вуче и развој, и у том контексту је веома битно да се промени привредна струкура.
Дејан Радуловић, помоћник министра економије и регионалног развоја, је учесницима представио активности и планове министарства, наглашавајући да се управо завршава процес успостављања институционалне инфраструктуре.
Самир Качапор, директор Регионалне развојне агенције Санџака (SEDA) је представио досадашњи рад агенције, истичући да је њихов циљ да постану кључни фактор развоја региона.
Тигрин Качар, власник компаније «Стиг» и потрпредеседник Асоцијације текстилаца «ASSTEX», првог конфекцијског кластера у Србији, нагласио је да привредници од државе и политичара очекују да створе одговарајући амбијент за пословање и развој. Истакао је да је кластер АСТЕКС добар пример јер је урађено много посла, потврђен је квалитет производа, осим већ потписаних споразума о слободној трговини прошле године је овакав споразум потписан и са Турском, у протеклом периоду су успели да обезбеде позиције на тржишту, примену стандарда ISO 9001 итд.
Током дискусије поновљено је да је предуслов за развој стварање адекватног амбијента обнова инфрастуктуре. Указано је на нужност решавања својинских односа и у том контексту закључено је да је неопходно усвајање Закона о својини и другим стварним правима и Закона о реституцији, који су у припреми.
У оквиру завршне сесије учесницима се обратио Невен Мариновић, извршни директор Смарт колектива, представио је неке од веома успешних примера социјалног предузетништва као што је предузеће Еко бег, часопис Лице улице итд. Он је навео да ниједан од сектора друштва не може сам да реши проблеме и да је у том смислу веома важна сарадња међу секторима, где је као пример навео реформу социјалне заштите односно чињеницу да држава у појединим случајевима може да ангажује НВО, социјална предузећа и др. за вршење неких услуга као што је нпр. брига о старима. Мариновић истиче да улога државе треба да буде да стимулише социјална предузећа на различите начине, наглашавајући да социјални предузетници виде прилику тамо где други виде проблем. Уједно, он сматра да смо тренутно у фази промоције социјалног предузетништва и да на томе треба интензивно радити јер овај систем, осим у развијеним земљама, функционише и у неразвијеним као што су Бангладеш, Индија, тако да је сасвим извесно да може и у Србији.
Стеван Ставревић, председник Друштва за развој социјалних програма и социјалног предузетништва из Љубљане је присутне упознао са основним концептом социјалног предузетништва тј. да су у питању предузећа са јасним социјалним циљевима као што је нпр. запошљавање тешко запошљивих људи. Он је навео да је Словенији у априлу усвојен Закон о социјалном предузетништву што је последица придруживања ЕУ односно одговарајућих политика Уније и услова који су постављени пред земљу пре ступања у чланство у OECD-у. Ставревић посебно истиче да су у случајевима социјалних предузећа углавном у питању једностване пословне идеје које се могу релизовати у сваком граду. и да они тренутно реализују два велика пројекта уз помоћ Европског социјалног фонда. Он је учесницима детаљно представио један од ових пројеката који је обезбедио посао за младе људе који имају проблем с понашењем тј. поштовањем закона, који су одговарајуће обучени и запослени у ресторану који је, у склопу пројекта, отворен у центру Љубљане (у реализацији овог пројекта велики помоћ су имали од локалне заједнице и посебно словеначких медија, што Ставревић истиче као веома важну чињеницу). Он је навео пример да је у Словенији од укупног броја запослених само 0,74% ангажаовано у овом сектору, односно 1,7% уколико би се овде укључио и волонтерски рад, а да у земљама ЕУ овај удео износи 5 %, док је у најразвијеним земљама Уније 8,1% запослених ангажовано у сектору социјалних предузећа тј. социјалне економије. Као посебно важну чињеницу Ствавревић истиче да се ова предузећа нису нашла на удару светске економске кризе попут других и он верује да у будућности постоји реална основа за раст овог сектора, односно да социјална предузећа могу да продукују додатних 10% радних места. У наставку разговора учесници су указали на поједине проблеме и ограничења Закона о запошљавању особа с инвалидитетом.
Соња Лихт је истакла важност примене већ постојећих закона, како би се омогућиле корените промене друштва, као и на неопходност деловања којим би се држава учинила одговорнијом, у оквиру којег је удруживање посебно важно, као и ослањање на сопствене снаге у реалиацији различитих идеја – у том смислу она наводи да је пример текстиле индустрије у Новом Пазару веома подстицајан.
Жарко Шундерић је на крају присутне упознао са програмима који су на располагању овом региону, истичући да незнање често уме да буде добар непријатељ и да је зато важно познавање различитих процедура, упознавање са различитим могућностима које стоје на располагању, такође истичући улогу и значај партнерстава.
Током дебате посебно је истакнуто стварање одговарајућег амбијента који подразумева одговорност државе и стабилну политичку и економску климу, чиме се нисмо довољно бавили претходних година, као и проблем инфраструктуре која је јако лоша на нивоу целе државе и која мора да буде приоритет, али да би се у њу улагало морају да се остварују ушетеде на другим странама.
Скупу је присуствовало око 100 представника различитих сектора: државне управе, локалне самоуправе, стручњака, бизнис сектора, организација цивилног друштва и др. из Новог Пазара, Сјенице, Тутина, Рашке, Пријепоља односно из свих главних тј. већих центара у региону.
pdf [3 MB]
Оставите коментар