Олгица Андрић је оформила групу на Фејсбуку у оквиру које је тренутно окупљено 50 преводилаца. Њима се грађани обраћају за бесплатну помоћ – превод медицинске документације за лечење у иностранству. Мејл адреса на који могу да се обрате је prevodilacko.srce@gmail.com.
Од када је на Фејсбуку формирала групу „Преводилачко срце”, Олгици Андрић, професорки италијанског језика и судском преводиоцу, скоро свакодневно се јављају пацијенти из читаве Србије јер им је потребан превод извештаја лекара, упута, молбе за контакт за неку клинику у иностранству.
Млада и вредна девојка је у фебруару ове године, на трећи рођендан свог блога, решила да уради и нешто више. Подстакнута свакодневним апелима за помоћ пацијентима, али и жељом да помогне на начин на који најбоље може, одлучила је да бесплатно преводи медицинску документацију.
Подстакнута свакодневним апелима за помоћ пацијентима, али и жељом да помогне на начин на који најбоље може, одлучила је да бесплатно преводи медицинску документацију.
За три месеца прикључило јој се 50 колега: филолога, судских тумача, студената медицине… За сада су у могућности да пруже услуге превода за већину европских језика, највише за енглески, италијански, немачки, француски… Интересантно је да су у групи бројније даме; преводиоци широког срца из Србије али и наши људи који живе у иностранству.
– Покретању иницијативе претходило је неколико превода које сам урадила породицама чијој деци је потребно лечење, каже Олгица и додаје да је пре неколико година била много разочарана када је, као посетилац хуманитарних концерата у Новом Саду, видела како мало људи се одазива, а такође и како је генерално слаб одзив на хуманитарне акције.
– Драго ми је ако на било који начин могу да помогнем. Можда нећу имати новац да уплатим када се покрене хуманитарна акција, али увек могу да нешто преведем, распитам се које клинике у Италији лече одређене врсте болести, помогнем породицама да ступе у контакт с њима. И то ћу увек чинити, објашњава Олгица и додаје да сматра да је Група добро прихваћена јер све функционише директно. Људи се обрате за помоћ и добију превод директно од преводиоца који наставља да комуницира с њима и нема никаквог новца. На „зиду” Преводилачког срца може да се чита преписка како хуманитарци међусобно деле документацију – уколико је обимна – да би је што пре превели, консултују се са медицинарима у вези са стручним терминима…
Драгана Марковић, професорка енглеског језика и књижевности из Новог Сада, међу првима се прикључила.
– Одушевило ме је како је Олгица на једноставан начин повезала професију са нечим тако хуманим, каже она. Све види као прилику да се укаже као позитиван пример другима. – Добре ствари и позитивна енергија увек пронађу пут и, колико год бајковито звучало, мењају свет, сматра она.
За сада нису у могућности да региструју удружење јер, искрено, нико нема довољно времена да се томе посвети. Углавном преводе у слободним часовима, ноћу. Зато би били захвални када би се неко прихватио посла око Удружења.
До сада им се није обратио нико из званичних институција. Такође, тешко су пробијали медијску блокаду. Вест о преводиоцима-хуманитарцима најпре се појавила у локалним медијима, а највише се ширила преко друштвених мрежа, блогова.
Надежда Росарно Старовић (25) је рођена у Новом Саду. Завршила је Факултет за преводиоце у Трсту, где је стекла диплому преводиоца за италијански, енглески и португалски језик. Из Италије се преселила у Швајцарску, а за Олгичину идеју је сазнала управо преко блога. Иако никада раније није радила са медицинском документацијом, то је није спречило да се јави.
И Љиљана Самарџић из Сомбора, мастер филолог и студент постдипломских студија на Филозофском факултету, предавач енглеског језика, каже да неко једноставно жели да поклони своје време и себе другим људима, а неко не.
– Ово ми је и знак да у Србији, без обзира на све недаће које смо прошли и које нас чекају, човечност не умире, већ налази алтернативне начине да се пробије.
Дугогодишњи преводилац и предавач немачког језика Александра Бојанић из Сремских Карловаца додаје да кад год нешто преведе за „Преводилачко срце” осети одушевљење и задовољство.
– Иако сам можда уморна, преплави ме срећа, али и нада да наше друштво ипак није изгубљено, да постоје људи који желе да помогну.
Оставите коментар