Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Центар за европске политике је, уз подршку пројекта „Подршка преговорима са Европском унијом у Србији“, који спроводи Влада Савезне Републике Немачке, преко Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit – (GIZ)GmbH, организовао панел-дискусију на тему „Имамо ли кадрове за Европу? Значај државних службеника у процесу европских интеграција“.

Милена Лазаревић, програмска директорка ЦЕП-а је представила је ново истраживање и студију „Квалитетном политиком задржавања кадрова до одрживе интеграције Србије у Европску унију“. Студија је проистекла из свеобухватног и методолошки робусног истраживања као одговор на идентификовани проблем растућег одлива државних службеника запослених у јединицама надлежним за послове европских интеграција и управљање фондовима ЕУ и развојне помоћи.  Истраживање је обухватило ставове преко 240 државних службеника који раде на пословима европских интеграција, укључујући управљање фондовима ЕУ и међународне помоћи.  О овој теми расправљали су и проф. др Тања Мишчевић, шефица Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Србије Европској унији, Холгер Шредер, шеф Сектора за сарадњу Делегације ЕУ у Републици Србији, Јелена Стојовић, државни секретар у Министарству финансија Републике Србије, Јурген Шмид, представник Амбасаде СР Немачке. Дискусија је модерирана од стране др Андреј Хорвата, вође GIZ пројекта „Подршка преговорима са ЕУ”, који је нагласио да се нада да ће тема одлива кадрова добити на политичком значају у наредном периоду и истакао да је влада СР Немачке препознала овај проблем и подржала студију. Студију је подржала и Влада Швајцарске преко Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва (SIPRU).

„Ако држава лако пушта да јој ови људи одлазе, држава пуно на њима и губи, а самим тим и касније увођење нових људи у послове јако пуно кошта. Постоји већ свест у нашим политичким и административним круговима да је ово проблем који треба решити, али некако стално решења изостају,“ сматра Лазаревић. Она истиче да би ова политика морала да буде свеобухватна и укључи како и финансијске тако и друге мере задржавања кадрова као што је брже напредовање, флексибилније руковођење кадровима, равномерна подела посла, итд.

Јелена Стојовић, државни секретар у Министарству финансија, истакла је да су све земље у претприступном периоду, на пример Словенија, Хрватска, Мађарска, Словачка, Естонија и Пољска, као прво мерило задржавања кадрова повећале плате. Учесници и учеснице панел-дискусије су се сложили да држава много више губи кроз недостатак улагања у ове кључне кадрове, него што би потрошила на финансијске мере за њихово задржавање.

Проф. др Тања Мишчевић је нагласила да је задржавање кадрова један од највећих изазова како у процесу реформе државне управе, тако и у процесу европских интеграција.

„Овде је проблем што се ради о људима који обављају неке од најсложенијих и најзахтевнијих послова у процесу приступања Србије ЕУ. Чињеница је да је кадрове који се баве овим пословима јако тешко формирати,” сматра Лазаревић. Она је нагласила да су плате примарни ниво незадовољства, наиме 80% државних службеника на овим пословима незадовољно је својом платом, те да решавање проблема одлива мора укључити финансијске мере. Она истиче да су државни службеници који обављају послове у оквиру ЕУ интеграција и IPA фондова засигурно службеници који највише раде и да они поправљају негативан имиџ који у јавности имају државни службеници.

Извор: cep.org.rs