Студија „Равноправност у пракси – Примена антидискриминационих закона у Србији” представљена је 12. фебруара 2019. године у Медија Центру у Београду, као један од резултата двогодишњег пројекта под називом „Унапређење законског оквира и политика за остваривање равноправности и мониторинг њихове примене у пракси”, који партнерске организације Praxis, Equal Rights Trust из Лондона и Санџачки одбор за заштиту људских права и слобода спроводе уз подршку Европске уније.
Студију је припремио Equal Rights Trust у сарадњи са две стручне консултанткиње, проф. др Невеном Петрушић и адв. Косаном Бекер.
Студија се бави питањем континуиране дискриминације у Србији и анализом постојећег правног и политичког оквира, односно проценом делотворности актуелног оквира у пракси. У недостатку сличне анализе, циљ ове свеобухватне студије је да послужи као кључна референтна тачка и база доказа свима који раде на сузбијању дискриминације и промовисању основних људских права и слобода. С друге стране, циљ студије је да сопственим ауторитетом утиче на владу и правосудни систем односно да служи као ефикасна алатка у заговарању за побољшање ефикасности андискриминационог оквира.
Студија је заснована на обимном истраживању које је спровођено 12 месеци, укључујући: теренска истраживања која су спровеле организације цивилног друштва у различитим регионима Србије; дискусије у фокус групама са жртвама дискриминације, представницима и представницама организација цивилног друштва и адвокатима које су организоване у Нишу, Београду, Новом Пазару, Панчеву и Врању; преко 55 интервјуа са кључним актерима, укључујући правнике/це, државне службенике/це и представнике/це организација приватног сектора. Поред тога, у студији је садржана анализа и процена усклађености антидискриминационог оквира са међународним и регионалним обавезама Србије, као и и степен до ког је Србија обезбедила неопходне практичне мере које могу да осигурају ефикасно спровођење антидискриминационих прописа у пракси.
Налази садржани у студији отварају питања о ефикасности законодавства у пракси и указују да постоје области у којима законодавни оквир не обезбеђује најбоље међународне праксе, упркос неспорном напретку који је у протеклој деценији Србија остварила на плану побољшања услова и могућности за остваривање права на равноправност у погледу усвајања Закона о забрани дискриминације и успостављања независног тела за заштиту равноправности. Истраживање је показало да постоји широко распрострањен недостатак свести о постојању андискриминационог оквира како међу потенцијалним жртвама дискриминације тако и међу државним органима и институцијама, као и да појединци/ке нису у могућности или не желе да траже правну заштиту због трошкова поступка и неповерења у ефикасност и независност правосудног система.
Студија нуди препоруке које истовремено представљају приоритете на којима би требало радити у наредном периоду како би се унапредила ефикасност актуелног антидискриминационог правног и политичког оквира у пракси у Србији.
О стеченом искуству током истраживачког рада на изради студије, о садржају саме студије и о евентуалним очекивањима у вези са њеним утицајем на побољшање ефикасности заштите од дискриминације у Србији говориле су Joanna Whiteman из организације Equal Rights Trust и адв. Косана Бекер, док су преглед актуелних изазова са аспекта различитих осетљивих група дали представници/е цивилног сектора, истовремено чланови/це радне групе формиране у циљу стручне подршке изради студије: Дијана Малбаша (Аутономни женски центар), Осман Балић (Лига Рома), Милан Ђурић (Gayten-ЛГБТ), Владимир Петронијевић (Група 484) и Лазар Стефановић (Иницијатива за права особа са менталним инвалидитетом).
Студија „Равноправност у пракси – Примена антидискриминационих закона у Србији” је доступна на српском и енглеском језику.
Извор: www.praxis.org.rs
Оставите коментар