Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

На конференцији за медије, одржаној 29. јуна у Медија центру, представљени су резултати истраживања „Степен друштвене интегрисаности ЛГБТ+ популације у Србији”. Према резултатима истраживања, преко 90 одсто припадника и припадница ЛГБТ+ заједнице доживело је дискримнацију, разне врсте вербалног насиља, увреде и претње.

Истраживање, које је спроведено у организацији Гетена, показало је и да преко 90 одсто ЛГБТ+ особа мора да скрива своју сексуалну оријентацију и/или родни идентитет.

С друге стране, истраживање је показало да постоје помаци у ставовома опште популације према ЛГБТ+ особама, па тако преко 70 одсто испитаника/ица сматра да заштита ЛГБТ+ особа против дискриминације и насиља мора да буде спроведена.

Интервјуисање путем онлајн упитника и директног личног контакта обављено је од 1. фебруара до 30. априла и обухватило је укупно 1.151 особу – 687 пунолетних особа из тзв. опште популације (249 мушкараца и 438 жена) и 464 пунолетних особа самоидентификованих као припадница/припадника ЛГБТИ популације.

Циљ истраживања је да се утврди степен социјалне интегрисаности ЛГБТИ особа, кроз сагледавање постојећих изазова, али и утицаја низа момената који како ауторка истраживања сматра, могу имати потенцијал за побољшање њихове социјалне интегрисаности, нпр. редовно одржавање Прајдова, Мерлинка фестивала, редовно функционисање Прајд Инфо Центра у центру Београда, као и рад и активности низа организација које се бави људским правима ЛГБТИ особа. Као једна од ставки наведен је и други мандат премијерке лезбејке – да је сексуална оријентација премијерке Србије у претходне четири године у мањој мери утицала на побољшање видљивости ЛГБТИ популације у јавности сматра 25,3 одсто испитаника/ца.

Јованка Тодоровић, координаторка Гетена, истакла је да су резултати истраживања показали да постоје помаци у ставовома опште популације према ЛГБТ+ особама.

„Оно што се није много променило, а што је горући проблем, јесте насиље и дискриминација. Скоро свака ЛГБТ+ особа зна да се у њеној околини дешава насиље”, истакла је Тодоровић, додајући да чак 94 одсто испитаника/ица није аутовано.

Према њеним речима, за напредак у социјалној интегрисаности ЛГБТ+ заједнице испитаници и испитанице су навеле као најзаслужније организације цивилног сектора, одржавање Мерлинка фестивала и рад Прајд инфо центра.

Што се тиче законодавног оквира, додала је Тодоровић, 93,5 испитаника/ца сматра да је потребно донети Закон о родном идентитету, а 97 одсто Закон о истополним заједницама.

Она је истакла да општа популација (80 одсто) прихвата да ради за ЛГБТ+ особу, да буду колеге, да им ЛГБТ+ особа буде изабрани лекар, бебиситерка…

Тодоровић је истакла да је 81 одсто опште популације навело да ЛГБТ+ особе нису болесне, а 91 одсто да хомосексуалност није заразна.

Зорица Мршевић, ауторка истраживања, рекла је да је један од главних налаза истраживања неслагање са негативним ставовима који постоје у јавном дискурсу. „Ми смо спремни да помислимо да су Срби најгори, и да је овде најстрашније, а уопште није тако”, навела је Мршевић.

Према резултатима истраживања међу општом популацијом, додала је, са негативним ставовима према ЛГБТ+ особама да неке западне земље лобирају за права ЛГБТ+ популације у намери да смање наталитет у Србији не слаже се 79 одсто, да се забрани ЛГБТ+ пропаганда као у руским школама не слаже се 75 одсто, да ЛГБТ+ особе доприносе снижавању националног наталитета не слаже се 71 одсто испитаних, да параде поноса шире неморал не слаже се 66 одсто, да се изједначавање права ЛГБТ+ популације противи традицији, религији и култури нашег народа не слаже се 65,5 одсто.

Преко 70 одсто испитаника/ца сматра да заштита против дискриминације и насиља мора да буде спроведена, да се цене уметничка достигнућа 90 одсто, да у школама учи о људским правима ЛГБТ+особа 79 одсто.

„Да боља интегрисаност ЛГБТ+ популације доприноси развоју демократије у потпуности се слаже 78 испитаника и испитаница”, навела је Мршевић и додала да 93 одсто њих сматра да цркве и верске заједнице не доприносе социјалној интегрисаности ЛГБТ+ особа.

Што се тиче ставова ЛГБТ+ особа, Мршевић је навела да преко 90 одсто испитаних наводи да су доживели дискримнацију, разне врсте вербалног насиља, увреде, претње и да морају да скривају своју сексуалну оријентацију и родни идентитет. „То је аларм за све нас и институције”, нагласила је Мршевић, додајући да ЛГБТ+ особе више погађа сиромаштво, бескућништво, незапосленост, а да је један од интересантних резултата тај да се према истраживању, највише дискриминације дешава у политичким партијама, па у школи, породици, спортским друштвима, на студијама.

Анкетарка Светлана Јанковић истакла је да је идеја истраживања била и да се види шта мисле људи из мањих места. Како је нагласила, испитаницима/цама из опште попилације је „све прихватљиво, само не у сопственој фамилији“.

Извор: www.transserbia.org