Поводом 12. априла, Међународног дана деце укључене у живот и рад на улици, у оквиру програма „Миграције за развој“ (PME) немачко-српске развојне сарадње који имплементирају GIZ, Делегација ЕУ у Србији и Центар за интергацију младих, представљени су резултати истраживања о правној и социјалној угрожености и положају породица и деце која живе у неформалним насељима у Београду, а које је спроведено у више од 500 домаћинстава. Истраживање је представљено пред пуним аудиторијумом ЕУ инфо центра, а скупу су присуствовали бројни стручњаци и стручњакиње из невладиног сектора, новинари/ке и други.
Подаци из истраживања указују на чињеницу да је 30 одсто породица које живе у нехигијенским условима враћено у Србију кроз процес реадмисије, од тога је скоро 90 одсто њих враћено из Немачке. Такође, готово 70 одсто породица нема приступ текућој води, а њих 17 одсто живи са мање од 6.000 динара месечно.
Обраћајући се присутнима, Синиша Ђурић, пројектни менаџер програма „Миграције за развој”, испред организације GIZ је истакао: „Тачни подаци о потребама наших грађана који се враћају из земаља Западне Европе су увек велики изазов јер не поседујемо прецизну и поуздану статистику. Због тога је ово истраживање за нас било важно јер нам говори много о положају оних најрањивијих и најугроженијих, а то су деца из повратничких породица. Сада имамо одличну слику о најмлађима у београдским неформалним насељима. На основу онога што смо чули, потврдили смо неке од налаза које смо знали, сазнали нешто ново, али и добили важне смернице за будући рад свих актера, државних органа, невладиних организација и међународних програма. Верујем да ћемо уз додатни напор сви заједно успети да им олакшамо пуну интеграцију у друштво и решимо неке од проблема са којима се сусрећу.”
Истраживање о правној и социјалној угрожености и положају породица и деце која живе у неформалним насељима у Београду реализовао је Центар за интеграцију младих, организација која 15 година ради са децом која живе и раде на улици и која кроз услугу Свратиште тренутно пружа подршку за 369 деце узраста од 5 до 15 година. „Овим истраживањем обухватили смо 1.602 деце која живе у 564 домаћинства у 28 неформалних насеља на 10 београдских општина. Та деца живе у неадекватним условима, без редовних оброка, текуће воде, без могућности да одржавају личну хигијену, са врло скромним месечним приходима који не могу да задовоље њихове основне потребе. Истраживање је показало да се чак 483 деце повратком у Србију процесом реадмисије нашло у истим овим условима, од којих је 98 деце у уличној ситуацији. То нам говори да једино кроз свеобухватну, интерсекторску сарадњу можемо да радимо на побољшању услова и квалитета њихових живота”, нагласио је Марко Тошић, извршни директор Центра за интеграцију младих.
Присутнима се обратила и Мирјана Максимовић, пројектна менаџерка за социјално укључивање и права мањина Делегације ЕУ у Србији, која је поручила: „За нас у ЕУ, заштита и промоција права детета је један од главних циљева. Све политике и акције које имају утицај на децу морају бити осмишљене, имплементиране и праćене у складу с најбољим интересима детета. Штавише, очигледно је да се деца која раде и живе на улици, која су најрањивија група коју друштво може да има, суочавају са неједнаким шансама и ограниченим могуćностима у животу, углавном због социјалне искључености. Укључивање ове деце треба да буде осигурано не само законима, веć се мора осигурати и да држава унапреди институционални оквир како би свако дете могло да ужива сва права гарантована Уставом, законима и конвенцијама.”
Резултате истраживања можете пронаћи у публикацији „Правно-социјални положај и рањивост породица и деце која живе у неформалним насељима у Београду” (.pdf).
Извор: cim.org.rs
Оставите коментар