Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Кључни проблеми са којима се суочавају затвори у Србији су превелики број осуђеника, неадекватан број припадника службе обезбеђења, неодговарајућа здравствена заштита и чињеница да васпитачи обављају послове повереника за алтернативне санкције, показује истраживање Иницијативе младих за људска права о правима лица лишених слободе. На представљању резултата истраживања указано је и на велику потребу за сарадњом државе и цивилног друштва у реформи затворског система. Представница омбудсмана указала је на подударности у налазима извештаја те институције и извештаја Иницијативе и то првенствено у домену лечења осуђеника.

Према речима истраживача Иницијативе Марка Милосављевића, тренутно је бројно стање осуђеника усклађеније са капацитетима у мањим установама, али на општем нивоу остаје проблем превеликог броја осуђеника, као и оних који чекају на извршење казне.

“Служба обезбеђења још увек нема адекватан број запослених, а велики проблем представља и забрана запошљавања. Поред тога, проблематична је и здравствена заштита, мало простора за индивдуалне и колективне разговоре са осуђеним лицима и то што васпитачи обављају послове повереника за алтернативне санкције”, казао је Милосављевић.

Како је навео, иако су од 2011. године успостављене 24 повереничке канцеларије, оне у пракси још нису заживеле на прави начин.

Координатор програма Иницијативе Иван Ђурић оценио је да и даље постоји велика потреба сарадње државе са цивилним друштвом у реформи затворског система.

“Видимо да је најбоље решење да постоје поверење и међусобна сарадња између организација цивилног друштва и институција, пре свега Управе за извршење и Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ)”, рекао је Ђурић указавши на значај регионалног приступа у превенцији тортуре.

Представница Заштитника грађана Јелена Самарџић истакла је да постоје подударности у налазима извештаја те институције за 2015. годину и извештаја Иницијативе и да се оне првенствено односе на проблем лекарских прегледа осуђеника, терапије и статуса особа са менталним сметњама.

“Постоје одређене мањкавости, али Управа ради и на предузимању мера како би се то решило у будућем периоду”, казала је Самарџић.

Она је додала да је једна од важних препорука НПМ-а да служба здравствене заштите буде измештена ван Управе за извршење, како би медицински радници имали независнији положај, што је од изузетног значаја како у очувању стандарда здравља, тако и у документовању повреда при тортури.

Извештај “Права лица лишених слободе у затворском систему Србије” представљен је 27. јуна поводом Међународног дана борбе против тортуре, а настао је као резултат 19 мониторинг посета у 14 затворских установа у периоду од 30 месеци.

Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs

***

За уклањање недостатака у затворима 1.000 препорука

Национални механизам Србије за превенцију тортуре обавио је 350 посета местима где се налазе или се могу налазити лица лишена слободе и упутио више од 1.000 препорука за уклањање недостатака, саопштио је заштитник грађана Саша Јанковић поводом Међународног дана УН за подршку жртвама тортуре који се обележава 26. јуна. Јанковић је истакао да су превенција тортуре, обрачун са нељудским поступањем и кажњавање таквог поступања предуслови за очувања достојанства грађана и основа демократичности државе. Такође је подсетио да је превенција тортуре део међународних обавеза Србије.

“Иако су бројни примери унапређења поступања према лицима лишеним слободе”, у Србији је потребна континуирана обука о људским правима за доносиоце одлука и све службенике који непосредно поступају према њима, “нарочито у погледу забране тортуре и других облика злостављања”, истакао је Јанковић у саопштењу од 25. јуна.

Јанковић је навео да су превенција тортуре и бескомпромисни обрачун са суровим, нељудским и понижавајућим поступањем, и кажњавање, предуслови очувања достојанства грађана и основа демократичности државе.

Он је навео у саопштењу да су превенција тортуре и спречавање нељудског и понижавајућех поступања део међународних обавеза Србије.

Јанковић је истакао да су жртве тортуре превасходно особе којима је слобода ускраћена или ограничена одлуком или уз изричиту или прећутну сагласност државних органа.

Омбудсман је подсетио и да “у ту групу спадају лица које је задржала полиција, они који се налазе на издржавању казне затвора, али и они који се налазе у установама социјалне и здравствене заштите”.

“Ограничења слободе тих лица као и затвореност установа у којима се она налазе, ствара ефективну могућност да буду жртве тортуре”, констатовао је он.

УН Конвенција против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни или поступака, као један од кључних инструмената у борби против тортуре, ступила је на снагу 26. јуна 1987. године, а до данас ју је ратификовало 159 земаља.

Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs